Rezultate lokalnih izbora u deset opština, sada već tradicionalno, nije saopštila ni jedna izborna komisija, posmatračka misija, pa čak ni učesnici izbora. Umesto toga, predsednik republike je (u nejasnom svojstvu), izašao pred kamere i objavio ishod – sportskim rečnikom: 10:0! Podsetilo me na onih 5:0 protiv Kurtija…
Jbg… Liga bez protivnika, utakmica bez publike, a i rezultat je (gle čuda) uvek isti.
Sport, međutim, podrazumeva fer-plej. A ovde fer plej postoji samo u prenosu režimskih medija… Nema „VAR‑a“, pa snimci ljudi u crnom, batine, dupli spiskovi i incidenti na biračkim mestima – kao da se nisu ni desili. Ako RTS ne pokaže, onda se, naravno, nije ni dogodilo.
Nesporno je, liste okupljene oko SNS‑a osvojile su većinu u svih deset lokalnih samouprava. Formalno, kontinuitet vlasti je potvrđen!
Ali, iza stabilnih procenata krije se pad u apsolutnom broju glasova.
U Knjaževcu SNS beleži dvocifreni pad u odnosu na prethodni ciklus. U Boru i Majdanpeku ostaje dominantan, ali sa manjim brojem glasova. U Aranđelovcu razlika između vlasti i opozicije značajno je smanjena, dok u Kuli režimska lista pada ispod 50% i zavisi od koalicionih partnera.
Dakle, „pobeda“ postoji, ali publika na tribinama se polako osipa.
Poređenje dva izborna ciklusa (hvala Radaru i NSPM-u za komparaciju) pokazuje da procenti ostaju stabilni zahvaljujući nižoj izlaznosti i širokim koalicijama. SNS je ranije samostalno imala oko 60% glasova, sada isti procenat deli sa SPS‑om i manjim partnerima – i to uz manji broj ukupnih glasova.
Drugim rečima, procenat je ostao skoro isti, ali broj ljudi koji ih je podržao, zapravo je manji. To je kao da fudbalski klub tvrdi da i dalje ima „pun stadion“, a zapravo prodaje karte samo za pola tribine. Ili još preciznije: pobeda se slavi nad sopstvenim navijačima, jer je protivniku zabranjeno da izađe na teren.
Za razliku od ranijih ciklusa, SNS više nigde ne ostvaruje samostalnu većinu. Formiranje vlasti zavisi od SPS‑a, manjinskih i lokalnih lista. Politička većina se ostvaruje kroz koalicione dogovore, a ne kroz samostalnu dominaciju.
Istovremeno, izborni proces prate navodi o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, sumnjama u biračke spiskove, organizovanom dovoženju birača i incidentima na biračkim mestima. Vlast ih odbacuje, opozicija potvrđuje. Rezultat svega je nizak nivo poverenja u sam proces – što je, naravno, idealno za one koji žele da proces ostane pod njihovom kontrolom.
Trend je očigledan, stabilnost u formi, erozija u suštini. Kombinacija podataka ukazuje na jasan obrazac, rezultati ostaju formalno stabilni, dok apsolutna podrška opada, a politička baza se sužava.
To je kao da se hvalite da ste „uvek prvi na cilju“, ali ćutite da trkači iza vas imaju vezane noge, pa pobeda dolazi sama od sebe. Liga bez protivnika, šampionat bez publike – ali medalje se i dalje dele.
Izbori u ovih deset opština potvrđuju kontinuitet vlasti, ali i otkrivaju pukotine u političkoj bazi. Pad apsolutnog broja glasova, niža izlaznost i zavisnost od koalicionih partnera sugerišu da se podrška menja, uprkos formalno stabilnim procentima.
Drugim rečima, „10:0“ nije ubedljiva pobeda, kako se čini. Više je lepo smišljen slogan! A iza slogana stoji realnost: sve manje ljudi veruje da je ova utakmica uopšte fer.
Pobeda nad sopstvenim navijačima – to je jedini rezultat koji se ovde zaista računa.
Pa… ne pristajem!