Ovo je jedna od onih čudnih preporuka. Muzika koju ćete slušati može vas uplašiti. Moguće je da ne možete da izdržite ni minut. Ipak, probajte, možda u ovim neobičnim zvucima pronađete lepotu koja se krije, koja nije spremna da se pokaže tokom prvog slušanja. Meni je ova muzika beskrajno uzbudljiva, tera me da je slušam ponovo i da probam da je slušam na razne načine, da razmišljam o njoj, da razmišljam o porukama koje nosi, da otkrivam šta je sve ugrađeno u nju, ali i da uživam u estetskom smislu te reči. I to je moguće.
Album otvara „Threnody For The Victims Of Hiroshima“ Pendereckog, a potom slede četiri Grinvudove kompozicije pod ujedinjenim naslovom „Popcorn Superhet Receiver“.
Zatim slupamo kompoziciju poljskog skladatelja „Polymorphia“ i odgovor kolege Grinvuda „48 Responses To Polymorphia“.
Odgovor je zapravo nastavak. Poljski kompozitor završava delo u C-duru, a njegov britanski kolega započinje svoje delo u tom akordu, što bi bio i nastavak, a ne samo odgovor.
Dva dela Pendereckog su avangardna u svakom smislu. Ta dela nemaju skoro nikakva ograničenja i često izlaze iz same muzike. Tako su Polimorfije komponovane na osnovu encefalograma (prikazi moždanih talasa) mentalnih bolesnika i to dok su slušali „Threnody For The Victims Of Hiroshima“. Muzičari često dobijaju samo natuknice, a ne konkretne note, na primer neka dela treba da sviraju tako što će pratiti oblik lista koji raste na određenom drvetu.
Grinvud je, očigledno, „burno“ reagovao na velikog kompozitora, toliko da je počeo da stvara muziku inspirisanu njegovim delima. Nema sumnje da je Grinvud dostojan naslednik, to je zapravo potvrdio i sam Penderecki, jer imena dvojice velikih muzičara ne bi stajala jedno pored drugog da gitarista Radioheada nije to zaslužio. Poljskom kompozitoru očigledno nikad nije mnogo stalo do popularnosti, to je jasno svakome ko je poslušao i minut njegove muzike, tako da je sigurno da nije hteo da se očeše o slavu gitariste Radioheada.
Album poslušajte ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.