Iako smo svedoci potpuno paradoksalne situacije u kojoj se nalazimo, ni jedna politička opcija se ne usuđuje da zauzme bilo kakav stav, a posebno se ne usuđuje da nametne temu dostojnu aktuelne političke situacije, ili barem situacije u društvu. Dešavanja sa kraja prošle i početka ove godine, kao da su svima nama ostala u „međuvremenu“ i da nam je pažnja u potpunosti bila usmerena na slave i slavlja.
Ako je vest od 8. decembra, da je REM obustavio rad (stupio u štrajk) i imala kakvu-takvu reakciju javnosti, onda odluka o nastavku rada REM-a od 22. decembra, ostaje potpuno van interesovanja kompletnog društva. Čini se da je REM, ovim (ukazaću potpuno nezakonitim) manevrom, uspeo da skrene fokus javnosti sa sebe i nastavi sa „ćutanjem“ u odnosu na izbor emitera, odnosno nosioca pete nacionalne frekvencije. Ni jedna politička organizacija u Srbiji ne smatra da je medijski pluralizam (posebno u medijima sa nacionalnom pokrivenošću) narušen na bilo koji način, niti smatra da je izbor petog emitera, od bilo kakvog nacionalnog značaja. Ni jedna politička organizacija u Srbiji nije našla da je ponašanje REM-a u odnosu na dvonedeljnu obustavu rada problematična na bilo koji način, pa smo ostali bez bilo kakve inicijative ili pozivanja na odgovornost bilo koga od vinovnika ovih događaja!
Iako je situacija u namenskoj industriji bila u političkom fokusu, gotovo svo vreme opozicionog odsustva iz skupštine (afera Krušik i insajder Obradović), današnja situacija u Zastavi (treći štrajk upozorenja i prezaduženost kompanije) kao i u Krušiku, su potpuno van opozicionog interesovanja.
Početkom ove 2023. godine, BIRN nam je „otkrio“ gotovo milion kvadratnih metara stambenog prostora (i to samo u Beogradu) koji je na potpuno misteriozan način i mimo pozitivnih propisa, legalizovan. I ovde je srpska opozicija ostala „nema“. Ni jedna jedina politička opcija, bilo sa levog, bilo sa desnog političkog bloka, nije se ni potrudila da zatraži zvanična objašnjenja ili uvid u dokumentaciju (podsetiću da se radi o informacijama od javnog značaja), niti da ovaj „skandal“ nametne kao političku temu. Blag i nejedinstven pokušaj smene gradonačelnika Beograda, samo je „maskirao“ stvarne srazmere nezakonito legalizovanih kvadrata, obzirom da je fokus bio usmeren samo na njegov objekat…
Imali smo i puškaranje migranata u Horgošu, predlog novog Zakona o policiji, ponovo je gorelo u EPS-u, pa krizu na Kosovu i Metohiji, prevrtanje voza i izlivanje amonijaka, probleme sa brzim prugama, slučaj doktora Marka Lensa, nastavite niz…
Ali, što bi rekli, svakog čuda, za tri dana dosta…
Jer niko, ali baš niko, ništa nije kandidovao kao političku temu… Više se pričalo o „eventualnim“ martovskim izborima u Beogradu, o tome kako i zašto je jedan od osnivača i podpredsednika SSP-a napustio stranku, o uvođenju sankcija Rusima, petoj godišnjici ubistva Olivera Ivanovića (odnosno, neotkrivanju ubica), Amber Alertu, uvozu genetskog materijala za vantelesnu oplodnju, odnosno, o svemu onome što, niti jeste, niti može da bude tačka okupljanja i racionalne političke kritike vlasti, već sve ovo nužno dovodi do različitih mišljenja i novih podela na opozicionoj sceni.
Nametanje političkih tema, ne samo da zahteva upornost i rad, već nužno zahteva i određivanje prioriteta u temama i ukupnog pravca delovanja u ostvarivanju konkretnih političkih ciljeva. Insistiranje na određenim političkim temama, upravo te teme stavlja u fokus političkih dešavanja, a time budi interesovanje javnosti za iste. Priča se samo o onome, što uspemo da kandidujemo kao relevantno.
Na političkim temama se insistira, one se ne dešavaju! Na njima se gradi vidljivost i pravi „moralna“ razlika. Oko njih se okuplja i zajednički deluje… Jedino one su u stanju da nas pokrenu, a ukoliko uspeju da nas pokrenu, nekakvo rešenje za iste je nužno…
Setite se protesta oko litijuma i zakona o referendumu i narodnoj inicijativi… A potom i ignorisanja referenduma o ustavnim promenama.
I setite se rezultata koje su nam dale obe „političke teme“ i naš odnos prema njima!