Evo jednog romana koji govori o vama – čitaocima. Glavni junak je Čitalac. Kalvino mu/nam se obraća direktno, kaže: ti, čitaoče. Evo kako počinje roman: Ako jedne zimske noći putnik:
„Počinješ čitati novi roman Itala Kalvina ‘Ako jedne zimske noći neki putnik’. Opusti se. Priberi se. Odbaci od sebe svaku drugu misao. Pusti neka svet koji te okružuje iščezne u neodređenosti.“
Većina romana, skoro pa svi kojih se možete setiti, napisani su ili u prvom licu ili trećem (sveznajući pisac). Ovaj roman ne sledi tu logiku. On je napisan u drugom i raznim trećim licima.
Glavni junaci, Čitalac i Čitateljka upoznaju se u knjižari. Pokušavaju da nađu nastavak romana koji je greškom prekinut na pola. Njih dvoje čitaju ukupno deset romana, koje i mi, čitaoci s njima čitamo, ali se nijedan ne završava. Ti romani ne mogu da se završe jer su čitaoci zapravo junaci knjiga koje čitaju. To moraju sami da shvate kako bi se radnja dalje razvila, oni, a zapravo mi koji čitamo Ako jedne zimske noći putnik moramo sami da dođemo do kraja.
Zvuči komplikovano, i jeste komplikovano. Sam Kalvino kaže da se neće naljuti ako knjigu bacite posle nekoliko pročitanih stranica i nikad joj se ne vratite. Jer kraj romana u njoj nikada neće saznati. Na kraju, sami ga morate osmisliti, čitali knjigu ili ne.