Svi putevi vode u Rim, a bilo ih je toliko da su i dalje duži od američkih auto-puteva. Sve što je na Zapadu stvoreno u poslednjih 2.800 godina zbilo se u gradu na obali Tibra i njegovoj imperiji. Dokazi o tome vrve na sve strane Večnog grada – statue grčkih bogova i filozofa, pravne i administrativne arhive, stubovi s pobeđenim varvarima koji će kasnije srušiti rimsku civilizaciju i osnovati preko 60 država, od Britanije do Egipta i od Portugala do Rumunije, najveća arena i bazilika, moderna nauka, ekonomija i bankarstvo, humanizam i renesansa… I sve ono što je loše – pape rodoskrvnici, krstaški ratovi, inkvizicija, indulgencija…

„Kad smo se približili kapijama Rima, sve što sam iz istorije o Rimljanima znao ponovilo mi se u mislima – njihove borbe i trijumfi, njihovi junaci i oratori; njihova bogatstva, nauke i slava; njihovi bogovi, boginje; njihovi imperatori i republike. Ali od svega toga ništa nema! Našao sam Rim, ali nisam našao Rimljane. Mesto trijumfa idu po ulicama Italije; mesto bogatih Krasusa, Lukula, Vitelija – prosjaci ne dadu ti iz kuće izaći; mesto Cincitata, Katona i Bruta srećeš po ulicama bose kaluđere; mesto Jupitera s gromovima u ruci stoji statua Svetog Petra i drži dva ključa (kažu da su to ključevi od raja); mesto Cezara sedi u Vatikanu jedan smireni starac…”

Tako je pre vek i po u „Pismima iz Italije” javljao Ljubomir Nenadović, opčinjen Rimom, ali ne toliko da bi kleknuo pred njim. Uostalom, kao ni njegov saputnik Njegoš, koji nije hteo da izađe iz karuca kad je pored njega ulicom uz tvrđavu San Anđelo prolazio papa.

Božja ti vjera, ja ne hoću sramotiti ono malo crnogorskoga naroda. Neka ide papa svojim putem, neka slazi s kola ko mu je i dosada slazio, a vladika crnogorski zaista neće – srdito reče Njegoš.

Nebeska kupola

Ne postoji grad u kome može više da se vidi. U Rimu ima 1.100 crkava i sami procenite koliko vremena treba samo da ih pronađete. Nisu sve ni velike ni važne, ali mnogo je takvih i u njima su najveća dela istorije umetnosti. U Vinkoli je Mikelanđelov Mojsije; u San Luigi dei Francesi je Karavađovo remek-delo „Pozivanje Matijino”; u Bazilici Ignacija Lojole, onog što je stvorio red jezuita, kupola Andree Pocija vodi vas direktno na nebo…

U svaku rimsku crkvu ulaz je besplatan, kao i u Baziliku Svetog Petra. Kad se uđe u nju, pošto se prođe prostrani trem koji je sam velik kao značajnija crkva, prvi utisak je i da nije reč o bazilici već o nadsvođenom delu grada. Duža je od dva fudbalska igrališta, glavni brod širok je kao bulevar, kupola je visoka gotovo 150 metara, a bočno se naslanjaju još po dva manja broad, koja svaki za sebe takođe imaju dimenzije bazilika. Delimičan utisak o veličini tog prostora može imati onaj ko je bio u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Fotografija Koloseuma u Rimu sa plavim nebom i Mesecom u pozadini.

Koloseum, Rim

Krvavi pesak

Ako padne Koloseum, pašće Rim, a ako padne Rim, pašće ceo svet. Ta rimska uzrečica iz osmog veka najbolje ilustruje dimenzije i čvrstinu velike građevine. Izgrađena je u obliku elipse dužina 188 i širine 156 metara, sa zidovima visokim 50 metara i prostorijama ukopanim 14 metara u zemlju. Često se Koloseum punio vodom i tad su se u areni odvijale naumahije ili pomorske bitke! Čak ni danas mnogo stadiona ne može da primi 80.000 gledalaca, i to za samo pola sata. Radove je započeo Vespazijan, a završio ga njegov sin Tit 80. Kamen su nosili i slagali Jevreji oterani u roblje posle pada Jerusalima. Koloseum je popularan naziv za ovo zdanje, a dobio ga je po zlatnoj statui Nerona Kolosa visokoj 30 metara koja je na obližnjem brdu Palatinu stajala sve dok je nije uklonio Hadrijan izvršivši strašnu kaznu damnatio memorie. Zvaničan naziv je Amfi teatar Flavijevaca, po dinastiji iz koje potiču njegovi graditelji.

Raspored mesta označavao je istovremeno društveni rang. Na prizemnoj galeriji bio je car sa senatorima, iznad vojska i građani, s tim što su oženjeni dobijali mesta bliže sredini. Gore su bile žene, a iznad nije više bilo mesta za sedenje pa su tamo stajali robovi. Koloseum nije bio natkriven, ali ako bi počela kiša ili je sunce bilo prejako, dva odreda mornarice začas bi razapela jedra iznad cara i svite. Reč „arena” na italijanskom označava sitan pesak i njime je Koloseum bio pokriven kako bi mogao brzo upijati krv. A trebalo je dosta toga upijati jer je samo tokom svetkovine otvaranja amfi teatra, koja je trajala mesečevu menu ili 28 dana, ubijeno čak 9.000 životinja. Štaviše, smatra se da je to mesto s najviše prolivene krvi na svetu. I gladijatori i životinje bili su u prostorijama i kavezima ispod površine borilišta.

Unutrašnjost Koloseuma, Rim, Italija.

Unutrašnjost Koloseuma u Rimu

Carski palac

Na nekoliko mesta u sredini rimske Arene bio je otvor i kroz njega su na krvavu pozornicu izvlačeni i borci i zveri. Koliko god da je svetina uživala u strašnom piru, najvažniji trenutak bio je posle borbe kad je car pokretom palca odlučivao da li će gladijatora ostaviti u životu. Pre toga je gledao šta će posetioci pokazati i uglavnom je prihvatao njihovo mišljenje. Kakva je odluka uglavnom bila – život ili smrt? Nema jasnog odgovora. Dok neki smatraju da je mahom život gladijatora, bar onih najboljih, pošteđen zbog skupe obuke, drugi kažu da je car palac najčešće okretao nadole kako bi zadovoljio svetinu na tribinama.

Sve do kraja gladijatorskih igara ulaz u arene širom carstva bio je besplatan kao i žito za svaku porodicu. Čak ni car Konstantin i njegovi hrišćanski naslednici nisu mogli da zaustave krvoproliće u rimskom Koloseumu, ali je uspeo monah Telemah iz istočnog dela carstva početkom šestog veka. Usred borbe stao je među gladijatore, ali ga je razbesnela gomila kamenovala. Ipak, žrtva nije bila uzaludna i poslednja krvava predstava u Koloseumu održana je 523. godine.

Zlatni crepovi

Koloseum je naslonjen na Forum romanum ili Rimske forume, a ulaznica važi za oba lokaliteta, i to dva dana! Sve se može obići i za par sati, ali toliko građevina je sačuvano iz vremena starog Rima da, ako želite da čujete priču o njima, jedan dan nikako nije dovoljan. Svaki rimski car morao je iza sebe nešto ostaviti – forum, slavoluk, baziliku, stup, svetilište…

Uglavnom su građevine podizali na Forum romanumu i zato je ovde najveća koncentracija kulturne baštine po kvadratnom metru u svetu. A do pre samo dva veka bila je poljana zvana Kampo vačino po kojoj su pasle krave jer je vekovima ranije Tibar nanosio mulj i sve zatrpao. Tu i tamo virili su stupovi, a sačuvana je samo poneka cela građevina. Naime, tokom vekova uništeno je sve pagansko što nije pretvoreno u hrišćanski objekat. Bazilika Maksencija i Konstantina presečena je popola i izgleda kao presek građevine, kao da je maketa u prirodnoj veličini, a nekad je imala krov prekriven zlatnim crepovima. Kažu da je zlato s nje skinuto i iskorišćeno za opremanje prvobitne Bazilike Svetog Petra. Rimski forumi se još uvek istražuju i tek će puniti udžbenike istorije i istorije umetnosti.

Sve što je na Forumu može se posmatrati besplatno s ulice, ali ipak neko mora da vam objasni u šta gledate. Slično je i s Vatikanskim muzejima, u koje je ulaz slobodan svake poslednje nedelje u mesecu.

Panoramski pogled na Forum romanum ili Rimske forume dok sunce zalazi.

Forum romanum ili Rimski forumi, Rim

Metro za početnike

Gradski saobraćaj u Rimu jeftiniji je od novosadskog, a pogotovo od beogradskog. Računica je jednostavna. Ušli ste u metro na liniji A i krenuli u pogrešnom pravcu? Nema problema, izađite na sledećoj stanici i pređite u pravi metro. Ako treba da pređete na liniju B i odete bilo kud u prečniku od 32 kilometara, molim lepo, samo pređite na drugu liniju. Opet ste pogrešili? Nema veze, metro stvarno može da zbuni, ali vi imate pravo na nove pokušaje. Sve dok ne uspete. I sve to silno presedanje košta 180 dinara ili evro i po. Tačno toliko stoji metro karta i važi sto minuta. Sami izračunajte koliko vam treba za bus od Veternika do Petrovaradina, kolika je kilometraža i šta se događa kad stranac u našem gradu krene u pogrešnom smeru. A o tome da je rimski metro savršeno klimatizovan i da mu između dve stanice treba od 45 do 50 sekundi, ne treba ni govoriti.

Čim izađete na rimske ulice, dočekaće vas prosjaci. Ali i oni su posebni. Neverovatan utisak ostavljaju starice u molitvenom položaju na kolenima, s pognutom glavom i rukama ispruženim preko štapa položenog na asfalt. Obično su uz veće crkve i u stanju su da tako prose satima, bez reči i pogleda.

Musolinijeve ludosti

Antički i renesansni Rim s Vatikanom prilično je lak za snalaženje. Centralno mesto je Trg Venecija, iza njega su Forumi i Koloseum, a ispred dve glavne ulice – Korzo i Vitorio Emanuel. Oko prve su Fontana di Trevi, Španske stepenice i Vila Borgeze, a druga pored Panteona i Trga Navona vodi pravo do tvrđave Sant Anđelo i Bazilike Svetog Petra.

Trg Venecija je najveća raskrsnica u gradu, ali verovatno je poznatiji po dve ozloglašene zgrade, jedne nasuprot druge. Impozantnih dimenzija, sva od belog mermera, to je palata sa spomenikom kralju ujedinitelju Italije Vitoriju Emanuelu II iz 19. veka. Sagrađena je početkom narednog, ali je toliko neskladna da je Rimljani prefinjenog ukusa nikad nisu prihvatili, pogotovo što im je još zaklonila pogled na Kapitol. Nametnut joj je poražavajući nadimak – pisaća mašina.

S druge strane trga je Palata Venecija, koju je izgradila Mletačka Republika kao svoje poslanstvo pri Svetoj stolici. Nije ozloglašena zbog izgleda, naprotiv, preko puta je podignuta njena kopija u kojoj je sad veliko osiguravajuće društvo, već zbog toga što je na njoj balkon s koga je Musolini držao zapaljive megalomanske fašističke govore. A Rimljani ne vole Palatu Venecija ni zbog toga što je uz balkon bio Musolinijev kabinet, iz koga u početku nije mogao da vidi Koloseum, svoju veliku inspiraciju. Vidik su mu zaklanjale građevine s Foruma pa je naredio da se posred njih trasira Via dei Fori imperiali. Domaćini tvrde da je ulica besmislena i danas se koristi samo za javni saobraćaj, pa čak postoje planovi da se sve vrati u prvobitno stanje. U svakom slučaju, Duče je uspeo jer se sad s Trga Venecije vidi Koloseum kao na dlanu.

Besplatno osveženje

Rim nije skup grad, bar ništa skuplji od ostalih zapadnoevropskih. Pasta i pice su od pet do deset evra, ali sve, uključujući i suvenire, može se naći upola cene samo ako malo procunjate sporednim ulicama. Recimo, pica marinara uobičajene veličine i ispečena tanko kao tortilja, kakve su, uostalom, sve italijanske pice, presvučena debljim slojem pelata paradajza i posuta origanom i s nešto listića belog luka košta dva evra. I to u jednom od najposećenijih restorana usred Via della Renella na Trastrevere, boemskom delu Rima s druge strane Tibra.

Posebna priča je rimska voda. Ne samo da se može piti s bezbrojnih uličnih česama nego domaćini preporučuju tako nešto. I usred leta voda je između hladne i ledene a osvežava bolje od sladoleda. Ta neverovatno kvalitetna voda stiže, kao i pre dva milenijuma, s planina udaljenih 30 kilometara od grada, a deo vodovoda su ostaci Kloake maksime, sistema kanala i cevi ispod grada. Stari Rim imao je 11 akvadukta, jedan od njih Akva virgo i danas završava s *a.. Upravo se obnavlja, ali to nije smetalo gradskim ocima da postave bazen pa sad japanski turisti preko žičane ograde bacaju novčiće sa željom da se vrate u Večni grad.

Panteon je još jedno od čuda Rima mada pomalo razočara to što, osim Rafela Santija, tamo nije sahranjena nijedna tako značajna istorijska ili umetnička ličnost. Dominiraju grobovi italijanskih kraljeva novijeg doba Vitorija Emanuela II i Umberta I, a oni su nama značajni koliko i holandska kraljica Beatriks. Rafaelova poslednja želja bila je da ovde bude sahranjen i telo mu je položeno u relativno skroman sarkofag s golubovima. Pored prolaze neupućeni posetioci jer je iznad groba impozantna statua Bogorodice s Hristom, a dokaz da ovde stvarno leže posmrtni ostaci velikog slikara renesanse samo su tamna bista s njegovim likom s leve strane i teško čitljiv natpis ispod nje.

Vodene orgulje

I to je samo delić Rima, žive enciklopedije zapadne civilizacije u poslednja tri milenijuma. O Večnom gradu koji je narastao u imperiju s pet miliona kvadratnih kilometara i na čijem tlu je niklo 68 savremenih država, o otmici Sabinjanki i običaju da se nevesta prenosi preko kućnog praga, o vestalkama koje su čuvale svetu vatru, a ako bi im se ugasila, odvođene su duboko pod zemlju i zatvarane u kamenu odaju samo s čašom vode, o tome da je rimski građanin imao pravo na rat, a ne na mir, o mestu gde je ubijen Cezar i Avgustovim spomenicima, o Kuriji i Senatu, o Kapitolu, gde su stolovali imperatori, i Cirkusu maksimusu sa 250.000 mesta, o via Apija i Karakalinim termama, o Trajanovom stupu i Konstantinovom slavoluku, o jedinstvenom dvorcu i parku Tivoli s vodenim orguljama, o čudotvornim lancima Svetog Petra kojima Njegoš nije hteo da se pokloni… treba cela knjiga. lli bar još nekoliko boravaka u Večnom gradu.

Galerija slika

Miloš Dukić

TEMA: Putopisi

Pogledajte i druge Lava LAB tekstove ovde.