Zavetnici i Dveri se ujedinjuju. Kojim putem će DSS? Ovo je verovatno jedina politička dilema posle najave o ponavljanju beogradskih izbora, te predstojećeg konstituisanja Narodne skupštine, pa potom i formiranja nove Vlade Srbije. Ne, na žalost neću odgovoriti na ovo pitanje, neću čak ni pokušati… Mene muči nešto sasvim drugo…
Iako prirodan (možda čak i politički opravdan), savez Zavetnici-Dveri nije na ideološkoj, već na dnevnopolitičkoj ravni. Razlog ovog okupljanja nije zajednički nastup u cilju ostvarivanja promena u srpskom društvu, ili zarad ukrupnjavanja nacionalne ideje, već zarad sprečavanja uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji!
Potpuno ne ulazeći u razloge za i protiv uvođenja sankcija, te jasnu refleksiju takve odluke na unutrašnja politička dešavanja, ne mogu da ne primetim, da poslednjih (najmanje) 15 godina, na konzervativnoj (desnoj?) strani političkog delovanja imamo apsurdnost političkog pozicioniranja.
Primetan je i očit otklon politički konzervativnog (desnog?) pozicioniranja na liniji tradicionalnih zapadnih, demokratskih i građanskih vrednosti. Iako svestan da je trenutak rata ili specijalne operacije (potpuno svejedno kako ćemo to nazvati) u Ukrajini, možda najnezgodnije vreme za političko profilisanje i principijalne političke stavove zapadne demokratije (odavno je zapad izgubio moralnu supremaciju, posebno u odnosu na ex YU prostor), ne mogu da ne primetim da se u Srbiji podela na levu i desnu političku opciju uopšte ne vodi na unutrašnje-političkoj, ili pak idejnoj ravni, već u odnosu za i protiv EU, odnosno, za i protiv Rusije.
Ova pozicija (kakva god da je), ne samo da nije presudna, već je potpuno pogrešna u artikulisanju političke ideje, a posebno u odnosu na demokratiju kao političku vrednost. U idejno političkom smislu, jedina konzervativna (desna?) misao koja je nama poznata i bliska, te u odnosu na koju bi eventualno mogli da cenimo sopstvena iskustva demokratije, dolazi upravo iz zapadne kulturne matrice.
Počeci političkog pluralizma (prvo kao borbe za demokratsko društvo, pa potom i pokušaj stvaranja istog) u Srbiji, iznedrili su nam SPO kao prvog nosioca građanskog bunta i moderne nacionalne, konzervativne (desne?) političke misli. U isto vreme, čak su i osnivači Demokratske stranke (što se uporno prećutkuje) većinom bili konzervativne (desne?) političke misli (Pekić, Đogo, Koštunica, Janković, Čavoški, Inić), ali svi odreda nesumnjivo građanskog, demokratskog i prozapadnog nazora.
Vrednosti srpskog konzervativizma (desnice?) kakve nam danas predstavljaju Dveri i Zavetnici (iako nesporan iskorak u odnosu na SRS), ne promovišu ni jednu od vrednosti zapadne demokratije, iako sveukupno konzervativno političko nasleđe počiva upravo i jedino na ovim vrednostima. Sam parlamentarizam je dostignuće zapadne demokratije, identično kao i sloboda govora, izborni procesi, politička odgovornost i smenljivost vlasti. Prihvatajući ove vrednosti kao svoje (a Dveri i Zavetnici ih bar načelno promovišu), ne može se praviti otklon od kulturne matice koja ih je iznedrila. Nikada i nigde, osim u zapadnim demokratijama sa kraja 19. i tokom 20. veka, ni jedan od ideala srpske desnice (?) nije bio ni blizu svog ostvarenja. Šta više, osim na političkom zapadu, demokratija nigde nije ni postavljena kao vrednost kojoj se teži. Istočne kulture, u svom političkom nasleđu, ne poznaju demokratiju, niti im je sloboda kao takva cilj. Dobar prijatelj je primetio (ovo na žalost, nije moja misao), da van hrišćanskog kulturnog nasleđa, sloboda kao univerzalna ideja, ne postoji, a niti jedna religija osim hrišćanstva, ne promoviše slobodu, kao vrednost. Dodao bih, da osim demokratije, ni jedan politički sistem ne motiviše građane na slobodu, niti ima bilo kakve garancije slobode.
U takvom političkom nasleđu, naša desna (?) politička scena, ne pokušava da artikuliše misao koja demokratizuje društvo i obezbeđuje očuvanje slobode kao vrednosti, niti se trudi da aktuelizuje ona politička pitanja koja obezbeđuju, ako već ne demokratiju, a ono bar put prema istoj, već potpuno nepromišljeno „sedaju“ na rudu aktuelne vlasti i napadno „levih“-„globalističkih“ ideja, odvajajući prvo sebe, a potom i celu političku scenu od suštinskog pitanja u Srbiji. Demokratija ili ne? Sloboda ili ne? Naravno da je neracionalno zapostaviti aktuelne političke teme, ali neprofilisanje osnovnih vrednosti vaš dnevno-politički stav ostavlja van poente, dok odluku ne donosi opozicija, već vlast.