Prema jednom od najsloženijih i najpipavijih romana ikada napisanih, privukao me je njegov naslov. Atlas oblaka, u bukvalnom smislu, jeste knjiga koju su nekadašnji meteorolozi koristili da opišu svaku oblačnu situaciju na nebu, ugledajući se na davno napravljene fotografije. Roman “Atlas oblaka” Dejvida Mičela mnogo je više od toga. Na prvi pogled, sličnost se u samom naslovu završava. Ali, zapravo, tek treba da je otkrijete.
Iako je u moje ruke dospeo samo zbog naslova, popeo se visoko na listi omiljenih knjiga, toliko visoko da me je maestralnost kojom su ispričane priče istkane i povezane, navela da čitam sve što je taj autor ikada napisao, u potrazi za fragmentima prelepog književnog izraza. Kroz šest priča, ispričanih od strane potpuno različitih likova koji žive u različitim vremenskim periodima, do samog kraja nismo potpuno sigurni šta smo pročitali, ali jasno vidimo da je glavna poenta svega vrlo jasna: Sve što uradimo u datom momentu, vuče korene iz prošlosti i odslikava se na budućnost. Maestralnost dela ogleda se i u žanrovskim razlikama između priča, koje su napisane i u različitim formama (ispovesti, dnevnici, policijski iskazi, pisma), kao i ciklični redosled kojima su ispričane (prvih pet priča su ispričane po polovinu, hronološkim redosledom od 19. veka do daleke, post-apokaliptične budućnosti, šesta priča je ispričana u celini, a onda se krug zatvara po obrnutom redosledu i na kraju završavate tamo gde ste i počeli. Uz ovu knjigu ćete se, u različitim momentima, smejati, plakati, želeti da pročitate sledeću stranicu da saznate šta se dalje desilo, razočarati se… Ali sve kockice ćete sklopiti tek ako je pročitate celu.
Logičan sled stvari je bio i maestralan film, spreman godinama, u kome su uloge uzeli najveći glumci tog doba (2012. godine) i režiran od strane veoma iskusnih reditelja Tom Tikver, Lana i Endi Vahovski. Film zaslužuje zasebnu kritiku i osvrt, ali ono što je dobro pomenuti je način na koji su reditelji sklopili svoje priče: razložili su ih na “karte”, koje su kasnije pomešali. U momentu kad se sve karte otvore, priča postaje jasna. Reditelji tvrde da su karte otvarali danima, dok nisu došli do svog jedinstvenog tumačenja “Atlasa oblaka”, koje je svakako vredno gledanja.
Bilo da pogledate film ili pročitate knjigu, iz celokupnog iskustva ćete izaći bogatiji, pa možda i bolji nego što ste pre bili. Jer priče kao što je “Atlas oblaka” retko kad uspevaju da budu ispričane i tako skladno uklopljene u celinu.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.