Bajaga je napisao desetine velikih pesama, kada bi me neko naterao da izdvojim samo jednu, ne dve, već jednu pesmu, onda bi to bila „Strah od vozova“. Savršena pesma u svakom smislu. Tekst je dovoljno apstraktan da ga možete čitati u svom ključu, dok istovremeno govori o ljubavi, ali i o stanju duha lirskog subjekta, te je s dve strane duboko ličan.
Dan je izgoreo u trenu kao fleš
Plamenom belog usijanja
Oblaci napadaju horizont
Poslednji put iz očajanja
Potom je tu i harmonija koja se oslanja na bluz tradiciju, ali je taman toliko promenjena da se tačno uklapa u atmosferu pesme i priču koju nam Bajaga svojim specifičnom glasom pripoveda. Sama harmonija zaslužuje da se uči na časovima gitare, kao što se uči recimo „Stairway to Heaven“ ili neka druga pesma s relativno komplikovanom a vrlo slušljivom kombinacijom akorda i ukrasa.
Vraćao sam se sa vrha svetova
Višim od najviših soprana
Tražio sam princezu istinu
Na kraju modrog okeana
Gitare su na albumu odsvirali Rajko Kojić i Duda Bezuha (odsvirao je solo). Njih dvojica su tu kao gostujući gitaristi, glavni je Nenad Stamatović, a gitaru je svirao i Žika Milenković. Naravno, i Bajaga svira gitaru. Tako da je ni manje ni više nego pet gitarista. Ipak, izvinjavam se ako grešim, po svemu sudeći je Rajko Kojić taj koji je sklopio legendarnu harmoniju.
Samo kamenje oblik ne menja
Noć me razbila na sto delova
A ja sam nikad neću moći
Da ih pokupim da se sastavim
Rajko Kojić i Momčilo Bajagić zajedno su svirali na prvih pet albuma benda „Riblja čorba“, dakle dve jedine gitare su bile njihove: Kost u grlu (1979), Pokvarena mašta i prljave strasti (1981), Mrtva priroda (1981), Buvlja pijaca (1982) i Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju (1984). By the way, „Riblja čorba“ je snimila još četiri albuma vredna slušanja. Dakle, Kojić i Momčilović su učestvovali na više od polovine albuma velikog benda. Kojić je umro mlad, a s Bajagom je još jednom ukrstio gitare i to na albumu „Jahači magle“, albumu na kome se nalazi pesma „Strah od vozova“.
Svet je predgrađe grada Edena
Imam užasan strah od vozova
Pa bi da da me usne njene
Da me uveče od sveg izleče
Sigmund Frojd je patio od neuroze. Pouzdano se zna da je Frojd ispoljavao izražen strah, fobiju od putovanja vozom, to se tada zvalo putna groznica. Postajao je vidno uznemiren, razdražljiv i anksiozan pred putovanje, imao je potrebu da na železničku stanicu dođe sat pre polaska voza jer se plašio da mu voz ne pobegne. Taj strah je nazvan siderodromofobija.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.