Pojam „Balkan“ zvuči kao psovka. Stranci, posebno na zapadu, Balkan kao osnovu koriste kako bi rekli nešto negativno („balkanizacija“ je, recimo, ušla u mnoge jezike kao reč koja označava nepotrebno cepanje i deljenje država na sve manje jedinice). Poluostrvo koje je dobilo ime po planini ne prolazi dobro ni kod domaćina („Takvi smo mi Balkanci…“).
Neki autori, ipak, ne misle da je Balkan baš toliko zlo. Jedan od njih je Miodrag Ćertić, reditelj serijala „Balkan!“, koji je emitovan na RTS-u. U trinaest epizoda Ćertić rastavlja i sastavlja Balkan, ne navija niti za jednu stranu, jer u tom slučaju ne bi pričao o temi, već bi nastavio nesrećan niz atomizovanja – deljenje svega što se može podeliti na još sitnije čestice. Autor ne želi ni da idealizuje temu istraživanja, što bi bila druga strana medalje, nasuprot stigmatizaciji. Čini se da je pronašao meru u pristupu samom sadržaju.
Forma vas, na drugoj strani, može malo zbuniti. Posebno kada se serijal sagledava kao celina. Prve tri epizode govore o tri geografske odrednice: dva grada i jednoj regiji. U uvodnoj epizodi autor nam priča fantastičnu priču o Solunu, gradu koji postoji 2.300 godina. Ćertić nam otkriva grad u drugačijem svetlu: priča o jevrejskoj zajednici, Kemalu Ataturku… Druga epizoda priča o Trakiji, a treća o Trstu. Dakle, dalje možemo očekivati detalje o drugim važnim gradovima i regijama. Na kraju bi mogli da sklopimo sliku o celini. Međutim, Ćertić nakon tri epizode napušta geografski pristup i započinje tematski pristup.
Do kraja serijala i dalje uživamo u priči i dobijamo odlične podatke, ali ostaje utisak da smo počeli da gledamo jedan koncept koji je posle tri epizode napušten i nikada nije završen. U četvrtoj epizodi počinje novi serijal, koji gaji drugačiji koncept. Autor do kraja ostaje na tom tragu. I taj, uslovno drugi deo, daje utisak celine. Šteta što prvi deo nije završen.
U četvrtoj epizodi autor se bavi pozitivnim i negativnim tumačenjima Balkana, kako nas vidi svet i kako mi vidimo sebe. Peta epizoda posvećena je vampirima, šesta religiji, sedma muzici, osma hrani. U devetoj epizodi govori o prirodi. Tu ćete videti fantastične snimke se jezera Koman koje se nalazi u Albaniji. Potom sledi epizoda o problemima mladih ljudi, koji su rođeni tokom tranzicije. Sledeća epizoda posvećena je emigraciji. Prema nekim procenama van Balkana živi više od 30 miliona Balkanaca (termin nije upotrebljen pežorativno). Dvanaesta epizoda bavi se poslovanjem na poluostrvu, a poslednja fenomenom monarhije.
O Balkanu se malo govori iz pozitivnog ugla, uglavnom slušamo kritike i kuknjavu, kao i razne verzije o ukletoj sudbini. S druge stane sastavni delovi Balkana, njeni narodi, svoje nacije uzdižu preko svake mere. Ovaj paradoks mogu razbiti samo ovakve emisije i naravno knjige, kojih je takođe malo. Preporučujem „Imaginarni Balkan“ Marije Todorove.
Slušanje priča o Balkanu, kako pozitivnih, tako i negativnih, kao što to rade Ćertić i Todorova, može biti lekovito za narode koji žive na poluostrvu. Umesto da se mrzimo i bijemo mogli bi nešto naučiti o drugima, a samim tim i o sebi. Sličnosti su veće od razlika. A najveću sličnost koju dele balkanski narodi jeste želja da se po svaku cenu bude drugačiji i izuzetan. Do tog cilja se dolazi urlanjem i mahanjem oružjem.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.