Prošle godine je izašao još jedan autobiografski film. U pitanju je delo koje nosi ime jednog grada – Belfasta, a reditelj je Kenneth Branagh. Radnja filma je smeštena u Severnu Irsku. Godina 1969., verski rat između katolika i protestanata. Sve što vidite u filmu gledate iz ugla deteta koje ima devet godina, a sve što želi jeste da se igra u svojoj ulici, u svom gradu i da sedi u prvoj klupi pored svoje simpatije. Osim što je ovo neka vrsta evropsko-holivudske Rome mene je film asocirao i na seriju Patria. U seriji smo mogli da vidimo kako „patriote“ ucenjuju svoje građane da im daju novac, a i život, ako zatreba, za nešto što oni misle da je sloboda. Tako i ovde vidimo da velike patriote maltretiraju slabije od sebe, u ovom slučaju oca malog Bredija. Prete mu da bi ih podržao i, naravno, da bi im dao novac.
Iako je pun nasilja i donekle govori o siromaštvu, iako gledamo porodicu koja je primorana da se preseli iz voljenog grada, film je ipak lep i nekako prijatan, čak i nostalgičan. Nije mučan kao Roma. Sve aktere možete da razumete, kao da ste i vi preživeli te muke. Postoje neke sličnosti sa životima nas iz bivše Jugoslavije. Pogledajte Belfast, možda nađete sličnosti s ulicom u kojoj ste živeli i možda se setite nekih svoj sukoba. Nadam se samo da nisu bili verski.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.