Hans Cimer (Hans Zimmer) baš zna da pogodi atmosferu filma. Bez obzira na to koje slike dobije da uglazbi, on će to uraditi maestralno: od crtanih filmova do teških drama. Cimerova je savršena: nikada ne guši priču, nije ispred nje, ne samohvališe se, uvek je naglašava, pomaže u pričanju priče, a kada slušate muziku van konteksta filma ona savršeno funkcioniše, kao da nije pisana u funkciji nečeg većeg. Malo je takvih filmskih kompozitora.
Sve ovo možete proveriti u velikom filmu Dunkirk Kristofera Nolana (Christopher Nolan). Muzika savršeno prati dramatičnu radnju – povlačenje britanskih trupa na severu Francuske. Nacističke trupe stižu i prete da unište sve što im se nađe na putu, a saveznici ne mogu da evakuišu trupe, da ih vrate na britansko tlo. U pomoć pristižu lokalni engleski ribari… Radnja prati tri priče: na moru, na kopnu i u vazduhu.
Cimer sve tri drame prati muzikom. I to kakvom. Napete scene prate nizovi tonova čiji rast se nikada ne završava, beskonačan je, to stvara nelagodu kod slušalaca, a istovremeno i uzbuđenje, napetost koja nikada ne dolazi do razrešenja, do vrhunca, već se odlaže u nedogled.
Kada se ovo poveže sa slikom, dobija se spektakl napetosti, ali se muzika može slušati i bez slike. Napetost ne nestaje, ali je i uzbuđenje veće nego u slučaju kada se prati radnja.
Cimer to postiže tako što koristi takozvani Šepardov zvuk (Shepard tone). Reč je o zvučnoj iluziji koja je nazvana po Rodžeru Šepardu (Roger Shepard). Efekat stvara subjektivni osećaj kod slušaoca da zvučni niz raste ili se smanjuje beskonačno, bez prestanka, a zapravo se ponavlja, vrti se u krug.
Holivudski kompozitor je to savršeno iskoristio, na pravom mestu u idealnom trenutku. Mnogi kritičari su muziku za Dunkirk ocenili kao najbolju u bogatom Cimerovom opusu. Mi smo u Lava Labu takođe oduševljeni. Reč je o muzici koja vas može odvesti u neke nove svetove. Probajte (poslušajte ovde) pa javite, makar razglednicom, dokle ste stigli…
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.