Advokat Sol Gudman (Saul Goodman) je važan lik u seriji „Breaking Bad“, bez njega Volter Vajt ne bi uspeo da dosegne apsolutne dilerske visine. Autori serije su doneli odličnu odluku da seriju prekinu na vreme, da ne razvlače i kvare utisak. Tako je „Breaking Bad“ ostao u sećanjima kao jedna od najznačajnijih serija doba u kome vladaju serije. Mnoga druga dramska dela koja se prikazuju u nastavcima izgubila su kultni status jer su producenti i autori hteli da uštinu još koju sezonu, drugim rečima, da zarade još para. Vins Giligan (Vince Gilligan), čovek koji je zamislio priču, a potom zajedno sa scenaristom Piterom Goldom (Peter Gould) stvorio sve te likove i događaje, nije hteo da upropasti svoje delo. Pred kraj serije „Breaking Bad“ oni su odlučili, čak su i potpisali ugovor, da snimaju novu seriju u kojoj će glavni lik biti advokat. Tako je počela priča o seriji „Better Call Saul“. Giligan i Guld bili su zadovoljni uspehom i lako su uskočili u novi projekat, ali tu su počeli problemi. Nisu nikako mogli da smisle celu seriju u kojoj je advokat glavni lik. Najdalje su dobacivali do sitkoma. Zamisao je bila da gomila frikova ulazi u advokatovu kancelariju i da se tu onda dešava svašta. Ali to nije bila dobra ideja. Sol je bio previše opušten, veseo, bez problema. Nije bilo drame, a drama je sve što im je u tom trenutku trebalo.
Dvojica scenarista su došla na ideju da advokata vrate u prošlost, da izgrade celu priču pre događaja u „Breaking Bad“. Kraj nove serije bio je početak stare. Na kraju su ispričali šta se dogodilo sa advokatom nakon svih događaja koje smo gledali u sagi o Volteru Vajtu. Tako su obe serije zaokružene u logičnu celinu.
U „Better Call Saul“ nema toliko ludosti, nema toliko neverovatnih događaja pa čak ni toliko bizarnih likova. Ova serija je posvećena karakterima, to je svojevrsna studija karaktera.
To je serija s tri glavna lika. I sva tri su kompleksna, toliko da su kontradiktorna. Ili ih ta kontradiktornost čini kompleksnim, možda može i tako. Uglavnom, likovi nisu jednoznačni, tu ulogu su odigrali svi ostali likovi, oni su morali biti stabilni i jednoznačni, jer bi u suprotnom gledali haos.
Džimi Mekgil (alias Sol Gudman) je advokat koji voli da hvata prečice. U očima ozbiljnih advokata on je šarlatan, neko ko kvari profesiju. Međutim, iza priče o sitnom prevarantu koji postaje advokat i onda svim sredstvima, pa i nedozvoljenim, brani kriminalce, naravno za pare – za onoliko para koliko može da uzme – sve jedno je da li je reč o 100 ili milion dolara – stajao je neko ko nije arhetipski zao, ko možda uopšte nije zao, ali, eto, okolnosti su ga gurnule kroz vrata pakla.
Priča o njemu je zapravo priča o elitizmu o Americi, o tome da je zemlja koja pruža priliku svima u stvari zemlja koja favorizuje elitu, koja omogućava eliti da ne bude nikako ugrožena, da niko ne može da je ugrozi. Elita svoj položaj i bogatstvo brani tako što u najviše društvo pušta samo one koji je neće ugroziti. Ceo sistem je tako napravljen da samo isti mogu da se popnu uz te merdevine, dok svima koji su različiti elita uglačanim cipelama staje na prste čim dodirnu lestvicu koja im, po njihovom sudu, ne pripada. Između ostalog Sol igra pokvarenu igru jer nema izbora. Društvo ga je odbacilo u startu, da bi mogao da igra bilo kakvu igru mora da uđe na zadnja vrata. To je i radio. Međutim, jedini put koji vodi u društvo koje junaka neće za člana, lako može biti pretvoren u stranputicu. Uostalom, Sola upoznajemo dok je na toj stranputici, dok sada gledamo kako je došao dotle.
Sve što je bilo simpatično za Sola (Džima), njegova harizma, njegova dobrota, koja je nesumnjiva i pored svega lošeg, pretvoriće se u prah, nestaće pred našim očima, pod naletom okolnosti. Svaki put kada bi dobio priliku da uradi nešto radikalno, nešto van svih pravila Sol nije zastao i razmislio, već je samo uskočio u taj voz. Posle se nekad malo i kaje, ali ne dovoljno da propusti sledeću priliku, tačnije nepriliku.
Tako je talentovani advokat, čiji talenat esnaf nikada nije priznao, započinje rat s moralnošću, kako je to primetio jedan od autora serije.
Gledaoci sve vreme navijaju za Sola, žele da on bude bolji, žele da briljira u advokaturi, jer je nesumnjivo talentovan, ali mu njegova priroda i esnaf ne dozvoljavaju da krene tim putem. U jednom trenutku gledaocima postaje jasno da će završiti ili u zatvoru ili s metkom u glavi. Čak i tada navijamo za njega.
Kim Veksler je drugi višedimenzionalni lik. Ona je talentovana advokatica, nije alava na pare, što je retkost, a želja da pomaže obespravljenima i siromašnima, tako što će im pružiti vrhunsku advokatsku ulogu, vrednu milion dolara, kako kaže, čini je drugačijom od tipičnog predstavnika esnafa. Ona je, dakle, potpuno drugačija, ali na drugi način, nije kao Sol. Sve to važi kada Sola nema u blizini. Iako na samom početku pokušava da ga urazumi, da ga natera da radi samo i jedino po pravilima, to joj ne polazi za rukom. Kako vreme prolazi njih dvoje postaju zli par koji ide iz neprilike u nepriliku. Čini se da je on uticao na nju, da je on pokvario, ali nije tako jednostavno. Toksičnost je obostrana. Njih dvoje negativno utiči jedno na drugu, međusobno se guraju u ponor. Kada pređe sve granice onda to shvata. Iako ga voli, odluči da sve napusti. Sol ostaje sam. Tek tada upoznaje Voltera Vajta.
Treći lik je Majkl. On je glavni lik dramske radnje koja predstavlja seriju u seriji. Radnje se odigravaju paralelno, a tek ponekad se dodiruju, sa Solom nešto češće, a s Kim samo jednom. Majkl je korumpirani policajac koji žali što je ušao u vrzino kolo korupcije, ali ne zna kako da izađe iz njega. On je brižni deda, čovek koji pokušava da spasi svakoga ko se može spasiti, ali je s druge strane verni vojnik mafijaških bosova. Majkl pokušava da urazumi zle šefove, ali kada stigne konačna naredba on je bespogovorno izvršava, iako ga posle grize savesti, taj osećaj nekada ne nadjača osećaj pokornosti. On je samostalan i samosvestan lik koji na kraju sluša šefa.
Tako šest sezona gledamo tri lika koji nam ne daju da ih ocenimo jednom ocenom, autori nas teraju da bez prestanka menjamo strane i mišljenje, da navijamo, da se nerviramo i da razmišljamo o kompleksnosti života. Jednoznačni zaključci nas vode u neku vrstu slepila, hoće nam reči Giligan i Guld. Zato nas navode da otvorimo oči, jer ćemo i tada pogrešiti, to je izvesno, ali ćemo u jednom trenutku povući ručnu, kao Kim, a da nećemo dati gas, kao Sol. Nije greh pogrešiti. Uostalom, đavo nam podmeće rep kako bi se uhvatili za njega baš kada treba da priznamo grešku. Ne ranije. Đavo je greške ostavio ljudima, za sebe je uzeo nešto drugo. Dušu, dakako.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.