Prenosimo sa sajta FatHipster (webmagazin).
Oprema redakcije.
Black Bag [2025]
Postoje filmovi koji vas osvoje spektaklom i postoje oni koji vas, tiho i metodično, uvuku u svoju priču kao zmija koja polako steže plen. „Black Bag“ je baš taj tip filma – špijunska igra u kojoj je tišina često glasnija od reči, a svaki pogled nosi težinu neizgovorenog.
Steven Soderbergh ovde ne režira akcioni triler u klasičnom smislu, već nas uvodi u svet psihološkog špijuna, gde je prava opasnost ona koja vreba iza zatvorenih vrata. Kamera se kreće kao duh kroz prostorije u kojima Michael Fassbender i Cate Blanchett igraju smrtonosni tango nepoverenja. Njih dvoje su George Woodhouse i Kathryn St. Jean, obaveštajci sa godinama iskustva, ali i brakom koji više podseća na minu sa odloženim dejstvom nego na ljubavnu zajednicu.
Fassbender donosi taj njegov prepoznatljivi, kontrolisani bes – energiju čoveka koji zna previše i ne može da spava mirno. Blanchett je, s druge strane, ledena i neprobojna – svaka njena rečenica nosi skriveni smisao, a svaka njena pauza vrišti sumnjom. Njihova dinamika podseća na klasike špijunskog žanra, ali sa dodatnom dozom Soderberghove autorske igre. Njegov potpis je svuda – u osvetljenju koje skriva više nego što otkriva, u dijalozima koji odjekuju dugo nakon što padnu u tišinu, u montaži koja vas ostavlja nesigurnim kome verovati.
Scenario Davida Koeppa ne udara na prvu loptu – nema instant adrenalinskih udara, nema eksplozija koje tresu bioskopsku salu. Umesto toga, svaka rečenica je konstruisana kao šahovski potez, svaki dijalog vodi ka neizbežnom matiranju. Poseban dragulj je scena večere, gde George okuplja osumnjičene kolege, a napetost se može seći nožem – ako biste se usudili da ga izvučete.
U poređenju sa Soderberghovim ranijim filmovima, „Black Bag“ stoji rame uz rame sa „The Informant!“ po načinu na koji analizira unutrašnju dinamiku laži, ali je bliži „Trafficu“ po atmosferi i surovom, gotovo dokumentarnom pristupu. Nema ni traga lepršavosti „Ocean’s Eleven“ – ovo je ozbiljan film za strpljivu publiku, onu koja voli da prati tragove pre nego što se otkrije istina.
Za kraj, „Black Bag“ nije film koji će vas oboriti s nogu u prvih pet minuta, ali ako mu dozvolite da vas uvuče u svoju mrežu, prekasno ćete shvatiti da ste već zarobljeni. I baš u tome je njegova najveća snaga.
Napisao Maximilian Zaplanysky. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.