Bolest koja prati

Horori su prepuni klišea i nekada je teško gledati filmove koji vrte iste matrice u krug. Nešto što je trebalo biti strašno pretvara se u groteskno. A onda vam ponekad, retko, rekao bih, pod ruku dođu filmovi koji oplemenjuju žanr. Takav je i film „It Follows“ reditelja Dejvida Roberta Mičela (David Robert Mitchell). Postavka je sledeća – onostrano se prenosi kao polna bolest, samo za razliku od side ili sifilisa u ovom slučaju prenosilac se oslobađa bolesti, ona se prebacuje na novozaraženu osobu. Da stvar bude komplikovanija, ako novi nosilac bolesti umre, „to“ se vraća prethodnom vlasniku.

„To“ menja oblike, može biti komšija, brat, sestra, majka, neki mučenik, neki mrtvac koji je poginuo strašnom smrću… I stalno menja oblike. Zaraženi ili zaražena ga mogu prepoznati samo po praznom pogledu i laganom, zombiranom hodu i po tome što ide pravo ka svom cilju. Ako zaraženog „to“ uhvati gotovo je. Ubiće ga i onda će se vratiti prethodnom nesrećniku. „To“ vide samo novozaraženi. Ostali samo mogu videti posledice njegovog delovanja.

Originalna zamisao, nema šta. Lako je doći do rešenja, ali ga je teško sprovesti u delo. Treba spavati s nekim kako bi preneo „bolest“ i onda mu ili joj treba objasniti šta će se događati. I onda se treba moliti da taj ili ta što pre spava s nekim ko će to brzo preneti dalje. Ako samo prenesete „to“, ali ne i informaciju lako će vam se vratiti.

I tako počinje film „It Follows“. Izuzetno napet, bez klišea, ne znate šta će se dogoditi. Prava preporuka za prave ljubitelje horora. Ne bih rekao da je za sve.

Motiv praćenja je ključan okidač za strah. Taj osećaj da vas neko prati je čest. Posebno ako su okolnosti zgodne da vam se upali imaginacija – mračna ulica, mačke, pacovi, vetar, iznenadna buka… Drugi okidač za strah jesu seksualno prenosive bolesti. Kada se spoje u jedno dobijate pravi horor.

Dejvid Robert Mičel je ispričao da mu je glavni motiv bio praćenje, kaže da je iznova i iznova sanjao kako ga neko prati i kako ne može da se oslobodi te osobe. Bolest koja se prenosi seksualnim putem mu je došla kasnije, kao zgodna ideja koja je upotpunila dramaturgiju, jer bi samo praćenje moglo biti dosadno.

Tako je nastalo originalno delo, koje je pametno urađeno. To je film koji je, pre svega, stvarno strašan, na momente je neprijatan za gledanje, ali valjda je to vrhunac horora.

Zato pazite da li vam je neko za petama dok hodate mračnim ulicama. Seks možda dođe kasnije. Ali to je samo radi dramaturgije, što reče Dejvid Robert Mičel.