Evo još „Zostera“ na Lava labu. Polako otkrivam bisere koji su mi promakli. Ovaj put reč je o pesmi „Budi svoj“. Kad uspori, kad upadne u ambijentalnu muziku, bend briljira. Još uvek nisam upao u brže brojeve, ali s obzirom na to da ih slušam, može se reći, redovno – uskoro će se dogoditi i taj klik. Zasad sam na sporim i ambijentalnim stvarima benda koji zauzima bitno mesto na jugoslovenskom kulturnom prostoru.
Dakle, preporučujemo vam pesmu „Budi svoj“. U čudesni svet uvodi nas gitara, jedna fraza koja se ponavlja, a potom u pozadini čujemo klavijature, nešto kao Rej Manzarek (Ray Manzarek) u pesmi „Riders on the Storm“. I tako bi moglo narednih dvadesetak minuta, ali ne. Ubrzo se gitari i klavijaturama priključuje Mario. On peva, bar se u početku čini, van konteksta koji su stvorila dva instrumenta. Ništa se ne uklapa, ni boja glasa, ni način pevanja, a, bogami, ni tekst. Međutim, najveća vrlina dobrih pesama sastoji se u tome što vam u uho gurnu nešto što ne očekujete, nešto što se ne uklapa u vaše muzičko iskustvo, a što, s druge strane, ubija nervne ćelije slušalaca, ili pak ubija entuzijazam da se nastavi dalje.
Taj početni disbalans brzo se pretvara u balans, u nešto autentično. Ubrzo sve legne, sve se namesti, tako da vam ostaje samo da uživate. Ritam sekcija tu je da pomogne u stvaranju atmosfere. Klavijature se ponovo vraćaju u prvi plan. Ovaj put rade nešto drugo. Solo je nešto kao svemirska muzika, ambijentalni džez, plovidba ili razmišljanje o tome šta zapravo znači „biti svoj“.
Pesma bi mogla da traje i 20 minuta. Ne bi dosadila. Ne zna se je li bolja kada Mario peva ili kad momci sviraju. Međutim, bend je pripremio vrlo efektan kraj. Neću vam spojlovati.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.