Preporučivali smo filmove o humanosti, o različitosti, o lepoti ružnog, o empatiji i razumevanju, ali slabo smo preporučivali filmove o preživljavanju. Odnosno o ljudskom instinktu da se izbegne sigurna smrt.
Zamislite da ste stavljeni u kamion sa svojim sugrađanima i da vas vode negde npr. na streljanje. Zamislite da u ruci držite rečnik sebi nepoznatog jezika. I onda vam se u zadnjem momentu upali lampica i vi kažete: „Ja sam Iranac, Englez, Hrvat…“
Film koji preporučujemo zove se „Časovi persijskog“ (Persian Lessons) i ultra je mega, giga napet. Dva i po sata ludila, skakanja, cupkanja nogom. A zašto? Zato što u jevrejskom logoru u Francuskoj jedan čovek pokušava da preživi. A sve se dešava pod čeličnom čizmom naciste, SS oficira koji želi da nauči Farsi i jednog dana otvori restoran u Iranu.
Našem glavnom junaku se javio instinkt za preživljavanjem i odlučio je da postane Iranac. Ali da bi ubedio šefa da je Iranac mora da ga nauči da govori farsi jezik. Kako jedan sekularni Jevrej govori Farsi? Pa nikako. Ne zna da priča ni sve jevrejske jezike, a kamoli jezik Irana.
Želja za preživljavanjem nije bila dovoljna, trebalo je izmisliti reči i zapamtiti ih. On je pronašao način da ih izmišlja i zapamti i tako stvori novi jezik. A jezikom se smatra sve što omogućava ljudima da se međusobno razumeju. I tako, dok u logoru dovode i odvode Jevreje u sigurnu smrt naš junak od imena ljudi iz logora pravi novi jezik. Pritom nove reči povezuje sa ljudima kojima svaki dan servira hranu.
A da on nije sebičan, režiser prikazuje kroz odluku da njegov život ne vredi više od nekog ko se nije snašao i ko nije u privilegovanoj poziciji. Iako ga je šef obukao u toplo odelo i dao mu finu hranu, on je i dalje ostao empatičan, čak se i žrtvuje. To je u teškim okolnostima retkost, a nije česta pojava ni u normalnoj situaciji. Većina ljudi bi gledala da spase živu glavu i ne bi se okretala.
U međuvremenu SS oficir pokazuje znake ljudskosti, a možda čak i kajanja. U poslednjoj sceni ipak ga stiže poetska pravda. Gonio je druge ljude kao lovački pas, da bi na kraju bio u njihovim cipelama na 15 minuta.
Ko je koga spasio, da li su ljudi sposobni da se menjaju i kako se ponašaju u takvim okolnostima pogledajte sami.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.