Lava LAB Heroj meseca

Istoričarka B. Miljić je zapazila da je naš junak zaboravljen jer mi kao društvo (ne samo crnogorsko, već svi mi na Balkanu) „imamo manu kao društvo da ljude koji nisu kontroverzni lako zaboravljamo“.

Kako mnogi svedoče, Peko Dapčević se nije nikada ponašao kao poltron, za razliku od mnogih drugih bliskih vrhovnom komandantu. S druge strane, ni Tito nikada nije hteo da ga se odrekne.

Nepravda može nagnati ljudsko biće na neverovatne podvige. Ali nepravda može i da pasivizira osobu toliko da se ona pretvori u roba, bez želje i snage da se odupre ikome. Boško Buha nije postao rob.

Srem se više ne seća momka o čijoj hrabrosti, pameti i odlučnosti su mogle da se pričaju priče i priče. Ali avaj. Momak rođen u Manđelosu, više nije naš. Visi u istoriji kao neko siroče.

Jedan od najvećih obaveštajaca na ovim prostorima je čuveni Vladimir Perić Valter. Glavni problem okupatora i njihovih saradnika bio je to što nisu znali ko se krije iza tog imena. Ko je Valter?

Kluz je prešao na partizansku stranu 21. maja, a od 1947. taj dan se slavio kao Dan jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Tako je bilo sve do devedesetih.

Partizanski pokret nije bio samo ratnički, već je doneo emancipaciju, pre svega slojevima društva koji su vekovima tavorili na dnu. Posebno je vidljiva emancipacija žena.

A. Ranković je poznat kao političar koga je Tito „srušio“ na čuvenom Brionskom plenumu. Mi se ovde nećemo baviti tim delom njegove biografije, već ćemo govoriti o njegovim revolucionarnim podvizima.

Rođen je u Petrovaradinu, živeo je u Zagrebu, a onda svuda gde su se pojavili fašisti. On je Kosta Nađ (Nagy Kosztá) jedan od najvećih boraca za slobodu s ovih prostora, a i šire.

Neke žene su prkosile svemu, pa i samoj evoluciji. Njihova misao da ne vredi živeti u nepravdi bila je jača od svega, pa i od samog života. Dragica Končar, narodni heroj, bila je jedna od njih.

Kažu da je bio dobar agitator, ali ne od onih koji samo fraziraju. Puno je čitao, posebno zabranjenu levičarsku literaturu, pa mu je to pomagalo da preraste u ozbiljnog govornika.

Posle rata pronađen je zapisnik o „slučaju Eypper“. Tamo, između ostalog, piše da je pred streljanje na francuskom rekao: „Koliko vrediš, slobodo, zna jedino onaj koji za tebe daje svoj život.“

Morđin Mihe Ivan Crni je bio opasan lik, kako nadimak sugeriše. Čak i kada je sateran u ćošak on je opasan. Nemci su to saznali na teži način. Za narodnog heroja proglašen je 1949. godine.