Prenosimo vam preporuku za roman Umberta Eka, Tajanstveni plamen kraljice Loane, sa prijateljskog sajta P.U.L.S.E. Reč je o tekstu koji je napisala Kaja Ristić.
Lava Lab preporuke - knjige
Samo seoba Srbina spašava
Preporučujemo vam da pročitate, a ako ste već čitali, onda da obnovite gradivo, roman „Seobe“ Miloša Crnjanskog, roman o ljudima iz Srema.
Hamnet/Hamlet: O filmu i Šekspiru
Prenosimo vam preporuku za film i knjigu „Hamnet“ sa prijateljskog sajta P.U.L.S.E. Reč je o tekstu „Hamnet/Hamlet: O filmu i Šekspiru“ koji je napisala Ana Atanasković.
Sve odrasle osobe su prvo bila deca
Šta je to što su odrasli izgubili sa odrastanjem, čega se više ne sećaju? Šta je to u odraslim ljudima potisnuto, ugušeno?
Sneg koji se ne topi – El Eternauta i večita borba protiv zaborava
„El Eternauta“ se ne vraća da bi nas spasio. On se vraća da nas podseti. Da su obični ljudi heroji. Da se borba ne vodi da bi se pobedilo, nego da bi se živelo dostojanstveno.
Majstor priče, vladar apsurda: Svet na leđima Terija Pračeta
Pračet koristi magiju kao alat da progovori o realnosti – o politici, religiji, korupciji, seksizmu, ratu, slobodi govora, tehnologiji, pa čak i o samom pisanju.
Dobra predskazanja – kad kraj sveta postane najbolje što vam se desilo ove godine
Nil Gejmen je imao ideju za kratku priču, Teri Pračet ju je pročitao i predložio da je zajedno pretvore u roman. Tako je nastao jedan od najduhovitijih prikaza apokalipse u književnosti.
Proširenje područja borbe
Uelbek piše o svetu kakav jeste, a ne o svetu kakav bismo želeli da bude. Njegove knjige nisu prijatne ni utešne, ali su neophodne jer seciraju stvarnost s hirurškom preciznošću, bez anestezije.
Boja magije – Kada apsurd postane književni klasik
„Boja magije“ postavlja ton za ceo serijal romana Terija Pračeta, Disksvet, gde je važnije posmatrati svet iz ugla apsurda nego tražiti ozbiljnost tipičnu za druge fantastične sage.
Pripovedač: Čitanje, maštanje i putovanje kao putevi inicijacije
U savremenim narativima za djecu i mlade rijetko kad se pojavi djelo koje na tako nježan i suštinski način dotiče proces odrastanja kao što to čini italijanski strip „Pripovedač”.
Putovanje jednog slona
Ova knjiga predstavlja kombinaciju istorijskih fakata i mašte pisca koji, sa distance od više vekova, prepliće realna dešavanja i fiktivne dodatke, što dodatno doprinosi zagonetnosti i uzbudljivosti.
Historija kvir života u BiH
Preporučujemo vam prvi celoviti i temeljan istorijski pregled kvir identiteta, seksualnosti i roda u BiH, a obuhvata vreme od kasnog osmanskog perioda do ranih devedesetih godina prošlog veka.
Sunce, mesec i leteći sveštenik
Taj kontrast je kičma romana. S jedne strane je tu vlast, a s druge oni koji su iskorišćeni i koji sanjaju slobodu. S jedne stranu su oni koji uživaju, a na drugoj oni koji rade.
Želja što plovi morem, ili ljubav bez pristaništa
U romanu Mornar s Gibraltara, Margerit Diras obrađuje temu ljubavne i egzistencijalne potrage koja se vodi preko talasa Mediterana i svjetskih mora i okeana, nabujalih od sunca i tišine.
Džejms Džojs – Fineganovo bdenje
„Fineganovom bdenju“ pristupi kao džez ili apstraktnoj umetnosti: dopusti zvuku da te obuzme. Smej se igri reči. Drži vodič pri ruci, ali veruj sopstvenim asocijacijama.
Orhan Pamuk – „Noći kuge“
Prenosimo vam preporuku za roman Orhana Pamuka, „Noći kuge“ sa prijateljskog sajta P.U.L.S.E. Reč je o tekstu koji je napisala Mirjana Kosanović.
Priča o Ircima i svima nama
Džojs je napisao jedinstvenu posvetu svojim Ircima, ali onako kako ju je on zamislio. Opisao je svoj Dablin do detalja, prikazao karakter svih slojeva Iraca, od najnižeg do najvišeg.
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
Prenosimo vam preporuku za roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija, sa prijateljskog sajta P.U.L.S.E. Reč je o tekstu koji je napisao Miljenko Jergović.
Večita potraga za identitetom
Prenosimo vam preporuku za roman „Neki čovek“ sa prijateljskog sajta Impuls Portal. Reč je o tekstu „Neki čovek, Keićiro Hirano – Večita potraga za identitetom“ koji je napisala Nevena Stajković.
Čekajući varvare
Pesma ,,Čekajući varvare“ grčkog pesnika K. Kavafija postala je simbol za političke i društvene krize unutar zatvorenih društava koja očekuju spoljne faktore za rešenje svojih problema.
Pesnik, sloboda i izdaja
Može li se i posle izdaje biti pesnik? Ili su život i poezija toliko povezani da pesnik više ništa ne sme da napiše. Može li pevati o slobodi onaj ko je svojim činjenjem uništava?
