Na retko šta pristajem…jbg, džangrizavi namćor! Ali pristajem da baš uvek kada zatreba, ponovo podelim srce sa svima vama! PUMPAJ!
Lava Lab kolumne
Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.
Desni ekstremizam i kako ga prepoznati
Teško je poverovati da sve budalaštine moramo ponovo proživljavati, neverovatno je da čim sahranimo i poslednje žive svedoke jednog užasa odmah moramo da stvaramo uslove za novi haos.
Kamo dalje rođače
Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca i četvrti univerzitetski centar u Srbiji, Niš, će 01.03. dočekati studente (da budemo pošteni i građane bez statusa studenta) i pokazati solidarnost i pijetet.
Studentska avangarda
Studenti neće vođu, niti hoće elitu. Oni hoće nešto drugo. Oni traže da se poštuje zakon onako kako je napisan, jer vođe i elite tumače te inicijalno dobro napisane zakone isključivo u svoju korist.
Ne daj bože da se…
Šta god da vlast uradi, po prvi put im ne ide kako su zamislili… Kako i zašto? Jedini odgovor koji mi je na pameti: JEDINSTVO, ZAJEDNIŠTVO, SOLIDARNOST!
Razgovor uz batine
Naprednjaci pozivaju na dijalog, vređaju i biju. Sve u istom dahu. Jedan te zove na dijalog, dok ti drugi odvaljuje glavu bejzbol palicama. Treći te vređa, onako kočijaški, seljački, primitivno.
Dozovimo se pameti
Studenti, zajedno sa građanima koji ih podržavaju jesu snaga ove zemlje, jesu talas promene, ali (nažalost) nisu rešenje. Rešenje podrazumeva političke stranke, ili bar politički angažovane pojedince.
Studenti treba da spale žito
Ne možemo raspravljati o tome da li je u redu da sudska, zakonodavna i izvršna vlast, zajedno s javnim servisom, iz sve snage preziru dijalog. Ne zato što druga strana neće da raspravlja…
Gotovo niotkuda
Sasvim lagano, skoro niotkuda, sevnula je iskra slobode na srpskim univerzitetima. Upalila se baklja slobode, a nose je najslobodniji od svih nas!
Body and Soul
Posle 12 godina ničega, rodila se nada. S nadom, međutim, treba biti oprezan. Ispostavilo se da verujemo u svašta. Možda je tako i sada. Možda je stvarno bolje gajiti svinje nego gajiti nadu.
Nisam odavde
Potpuno je neprihvatljivo da se na zahtev trećine narodnih poslanika na dnevni red ne uvrsti glasanje o poverenju predsednika vlade! Ovo naprosto mora… Poslovnik je jasan!
Nek propadne, nije šteta
I na kraju, poslednji paradoksa – šta će vam demokratija, ako je želite samo za sebe? Znači li to da ništa nismo razumeli, da je 2.500 godina prošlo uzalud? Ako je tako, nek propadne, nije šteta.
Prvi utorak posle prvog ponedeljka
Pa, hteli to priznati, ili ne, ipak „svi mi živimo u Americi“ (Rammstein, 2004. pesma Amerika) i ne može da nas se ne tiče šta se dešava tog prvog utorka posle.
Moljenje publike
A onda su umetnici gurnuti u stranu. Palicu su preuzele velike kompanije, pre svega tehnološki divovi. Umesto da uvrede publiku, oni su počeli da je mole. To je postao novi standard.
Na istoku stare priče…
Nebitno ko je počeo, kako je počelo, kako i šta se desilo. Postoje stvari koje se naprosto ne rade! Ne puca se po civilima, ne podmeću se bombe, ne gađaju se bolnice, ne bodu se ljudi po ulicama.
O slavnim precima iz budućnosti
„Mi nikome nećemo biti slavni preci“. To je najbolji aforizam 56. Čivijade (autor Bojan Ljubenović). Moglo bi se reći da taj aforizam odlično oslikava stanje duha u Srbiji, ali i u celom svetu.
Od kolevke pa do groba…
Skroz mi glupo što ovo pišem, posebno u trenutku kada prosvetni radnici pokušavaju da ostvare minimum svojih prava (ajde dobro, zahtevi jesu preko minimuma, ali jedino tako se može do minimuma).
U raljama identiteta
Politike zasnovane na identitetu prate uvek jedan te isti obrazac – u prvoj fazi su vrlo korisne, da bi na kraju postale destruktivne, za sve druge, pre svega slične, identitete, i autodestruktivne.
Rasprodaja bola…
Ovaj tekst nema pretenziju da mu bude epitaf, sam ih je za života napisao i otpevao bar sedam. Nije mi želja ni da ispoštujem onu „o pokojniku sve najlepše“. Više je potrebno da kažem HVALA! Za sve.
Nuklearne medijske igre
Na kraju, mediji u Srbiji, svi odreda, nemaju skoro nikakvu edukativnu funkciju. Ništa ne možete naučiti gledajući i čitajući ove ili one medije. Taj segment potpuno je zapostavljen.
Zar opet na Ceru?
I eto… Celih 110. godina kasnije, opet smo na Ceru i u dolini Jadra… Opet se rešava sudbina naroda i opet neko hoće da mu uzme zemlju, vodu i vazduh…
