Prva izborna debata u USA pokazala je svu apsurdnost moderne politike! Već sam napisao da, ako su Tramp i Bajden najbolje od „slobodnog“ sveta, crno se piše i slobodi, i svetu!
Lava Lab kolumne
Kolumne koje slede zamišljene su kao svojevrsni dijalog. Zamisao je da dvojica prijatelja, ideološki na suprotnim stranama, ispisuju svoja promišljanja o društvu, politici, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ideja je da se na jednom mestu mogu pročitati suprotstavljena mišljenja. Dijalog je, u bilo kojoj formi, u današnjoj Srbiji retka životinja, pred izumiranjem.
Treba li kopati litijum
Da li kopati litijum i druge sirovine koje su važne za ekonomiju budućnosti, a EU je pobrojala 34 kritične sirovine ili ostati ekološki čist – ozbiljno je društveno, političko i geopolitičko pitanje.
Neću tako da se igram!
Posle, blago rečeno, debakla na lokalnim izborima, niko ni ne nudi ostavke! Kao da su im odluke bile ispravne, kao da su sve odradili odlično i kao da nigde nisu pogrešili!
Nacija i slobodni politički subjekt
Nacionalnoj državi, da bi bila zdrava i vitalna, treba veliki neprijatelj, neko ko sve drži pod kontrolom i određuje pravila na osnovu privilegija stečenih rođenjem.
Korona Kalifornija – Kako je sve počelo
Sa još par sitnih, ali genijalnih detalja napravljen je dizajn gitare koji već tačno 70 godina ostaje neprevaziđen! Umetničko delo samo za sebe! Fender Stratocaster.
Izmišljene vrline i stvarne mane
Kad budemo stavili tačku na taj dokument, Vučić će sam pasti, kao zrela kruška. Ako ne padne tako, pašće kad govna počnu da se prelivaju, a to niti je zdravo, niti je ukusno.
Od Novoga Sada preko Niša sve do Rume…
Iako je svega dve nedelje do lokalnih izbora u Srbiji, gotovo da se ne primećuje predizborno raspoloženje. Izborne kampanje kao da ne postoje. I vlast i opozicija su apatični!
Apsurdi rata
Rat u Ukrajini takođe je pokazao da su krajnja desnica i krajnja levica vrlo slične. I jedni i drugi s velikom strašću mrze NATO i Zapad, pa onda, posledično, moraju da brane rat.
Zagrizli smo
Svima je jasno da, obrni-okreni, ujedinjenoj opoziciji u poslednja dva izborna ciklusa, fali između 2 i 4 odbornika za većinu u Beogradu. Isto toliko nedostaje i vladajućoj koaliciji.
Mladi i apokalipsa
Mogu li nepismeni vladati svetom? Odgovor bi mogao glasiti – mogu ali na kratko, jer pod njihovom vlašću svet stagnira ili čak propada. Možda to gledamo uživo.
Zločin i kazna
Pitanje je potpuno retoričko, slično onom Selenićevom iz „Očevi i oci“. Parafraziraću – Ako postoji Bog, čemu sudovi na zemlji? A ako ne postoji, ko im daje pravo da sude?
Kako nam se to dogodilo
Bez ključnih promena u načinu mišljenja i ispravljana grešaka koje su upisane u fundament, što nije lako, ogroman potencijal srpskog društva biće zapamćen po banalnom pitanju: Kako nam se to dogodilo?
Dvadeset pet godina… četvrt veka…
Odjednom je i meni dobro. Baš sve… Kao da nisu ni pale bombe. Našli smo se, ali otac i majka nisu dobro. Ni malo. Telefoni ni dalje ne rade. U najkraćem, 24. mart 1999. godine, kako ga se ja sećam!
Jezik, sneg i konjska dlaka
Na Balkanu je uspešno problematizovan i sam pojam jezika. Pitanje je jednostavno: kako to da se svi razumemo, a govorimo nekoliko jezika?
Jedan k’o nijedan
U odnosu na Srbiju i Srbe, šta tačno znače principi EU? Gde se to EU, prema nama, ponela principijelno? I ne pričamo o politici… Pričamo o potpisanim dokumentima i usvojenim standardima.
Ko je intelektualac
Da li je intelektualac osoba koja ima odgovarajuću diplomu? Ili je intelektualac osoba koja mnogo toga zna? Ili je možda intelektualac onaj koji utiče na javnost, ko može preokrenuti mišljenje većine?
Ni glas iz naroda
Dokaza za izborne nepravilnosti je pregršt, ipak organi Republike Srbije upadljivo ćute. Zato je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom zahteva međunarodnu istragu zbog izbornih nepravilnosti!
Zašto Srbi mrze državu i vlast
Tri su, čini se, ključna faktora koji nam mogu pomoći da lakše razumemo zašto patriote ne vole svoje vladare, kad se sve sabere i oduzme.
Sretenje gospodnje
U Kragujevcu, 1835. godine, donet je i prvi Ustav Kneževine Srbije (Sretenjski ustav). Napisao ga je Dimitrije Davidović, pod velikim utiskom francuskog Ustava iz 1791. i belgijskog iz 1831. godine.
Delikatni balans u centru
U Nemačkoj je konačno neko shvatio da ne treba da se rve s desnicom u političkoj areni, već samo da joj uzme teme, da joj tako otupi oštricu i preuzme glasače i tako desnicu svede na razumnu meru.
Probudih se – ili ti WOKE UP
Dragi moji, evo da vam se svima zahvalim što ste svoje vreme trošili čitajući ove moje kolumne. Kako je i red, prvi ćete i saznati. Od 20. maja, zvanično više neću pisati…
