Lava Lab preporuke – Muzika (koncerti)

Nisam imao pojma o savremenoj argentinskoj muzičkoj sceni, a onda su se pojavili Ca7riel i Paco Amoroso. Preko njih sam počeo da istražujem šta se dešava u najevropskijoj južnoameričkoj državi.

Willow Smith je pokazala, industriji pre svega, da sve može drugačije, a da se i pored eksperimentisanja muzika može slušati, recimo, kao radijski hit.

Ovaj mini koncert odličan je uvod u Hauardovu muziku. Siguran sam da niste videli da neko ovako svira gitaru. I ne samo da neobično izgleda, već se i čuje nešto drugo, nešto što se ne čuje svaki dan.

Ako mislite da je klasična muzika dosadna, ko će sad slušati violine i ta čuda, poslušajte poslednji kvartet Feliksa Mendelsona, toliko emocija na jednom mestu može biti sve, ali samo ne dosadno.

Sam koncert Swans-a koja vam preporučujemo uzleće do religijskih visina. Iako slika nije dobrog kvaliteta, zvuk je odličan, pa se možda i lakše može uživati u samim pesmama.

Maestralno sviranje klavira koje je uz to još i beskrajno zabavno može vam popraviti dan, ako ne i celu nedelju. Preporučujemo bitku između pijanista Žan Fransoa Zigela i Čili Gonzalesa.

Preporučujemo vam fantastičan koncert supergrupe “The Good, The Bad & The Queen” (još jedan bend Dejmona Albarna) koji je održan u Parizu 2019. godine (Live at Le Trianon).

Francuska muzička scena neverovatno je bogata i raznolika, pa tako s vremena na vreme otkrijemo novi francuski biser. Ovaj put imamo nešto lepo, nežno i sofisticirano – bend „Orange Blossom“.

Poznavaoci kažu da je koncert koji danas preporučujemo jedan od najboljih zabeleženih nastupa jednog muzičara. Kit Džeret (Keith Jarrett) je odsvirao taj koncert, sam, bez benda, 1975. u Kelnu.

Olafur nam pokazuje da se ne moramo vezivati za jedan žanr ili epohu, jer muzika je univerzalna i priča nam sve priče sveta. Međugeneracijski muzički sukobi su ovde suptilno prevaziđeni.

Sleaford Mods odmah udara u glavu, posle prvog slušanja. Zaboravite gitare, bubnjeve i druge atavizme pobune. To je marketinški alat za starije osobe koje pokušavaju da prizovu srednjoškolsku sreću.

Velveti su hteli da kažu nešto, da uživaju u zajedničkom sviranju i da publici pruže osećaj pripadnosti i osećaj učešća u nečem većem od ekonomije, od sabiranja i oduzimanja.

Ako vam neko kaže da je današnja muzika dosadna, da se ne dešava ništa novo, da se samo reciklira, pošaljite ga na muzičko putovanje u Južnu Ameriku da posluša bend Zeta.

Ben Johnston ne želi nikome da se dopadne, ne želi da njegova muzika ima ikakve veze s marketingom, on traži posvećenost, a ne brzinu i lako „gutanje“ sadržaja.

Bahova Misa u h-molu je delo koje poništava verske razlike i uči nas da se do lepote dolazi spajanjem različitosti, a ne razdvajanjem.

Trojica novosadskih muzičara odlučuju da rade zajedno. U Almaškoj ulici uređuju studio i tu stvaraju muziku, možda neobičnu za današnje slušaoce, ambijentalnu, meditativnu…

Nils Fram uživa u muzici koju izvodi, izgleda kako se skroz predaje, kako onom što izlazi iz mnogobrojnih transformatora zvuka i klavira, tako i publici. I doslovno uvlači slušaoce u svoj svet.