Crkva, deca i Holokaust

Doviđenja, deco (Au Revoir Les Enfants) ne možete gledati mirno, iako ovo nije ni triler ni akcija, već je drama, neki kritičari kažu i melodrama. Reditelj Luj Mal (Louis Malle) snimio je vrlo napet poluautobiografski film, čak i kada nema formalnih razloga za napetost. Veliki francuski autor ispričao je priču o dečacima u katoličkom internatu za vreme Drugog svetskog rata. Učenici, kao i sveštenici koji vode internat pokušavaju da sačuvaju nekoliko jevrejskih dečaka.

Ovo je film o prijateljstvu, o crkvi koja zna i da bude pozitivna, o žrtvovanju i odanosti. Ovo je priča o dva dečaka, jedan je bogati Francuz, a drugi Jevrejin koji krije svoj pravi identitet. Gledaoci od početka sumnjaju u sve, u svakom trenutku se očekuje da će neko od dečaka ili sami sveštenici prijaviti one koji tu zapravo ne pripadaju, ali to se nije dogodilo.

Autor filma je ne baš doslovno opisao događaje iz svog života. On je kao jedanaestogodišnjak bio u katoličkom internatu gde su se krila tri jevrejska dečaka i jedan nastavnik. Gestapo ih je pronašao i poslao u Aušvic. Iz logora se niko od njih nije vratio. Sveštenik Père Jacques, koji je vodio internat, uhapšen je i deportovan u logor Mathauzen. Umro je ubrzo nakon oslobođenja logora. Otac Père je u Jad Vešemu (Memorijalna ustanova za žrtve i heroje holokausta) proglašen Pravednikom među narodima, što je počast koju država Izrael daje nejevrejima koji su rizikovali život da bi spasli Jevreje tokom Holokausta. Au Revoir Les Enfants nije priča o njemu, ovo je priča o humanosti i užasima Holokausta.

By Gasitis