Crni panteri iz Brazila

Black Pantera – Perpétuo [2024]

Od svog nastanka 2014. godine, Black Pantera, bend iz Uberabe u Brazilu, gradi svoju priču kao nezaustavljiva sila na muzičkoj sceni. Njihova misija nikada nije bila samo stvaranje muzike – to je pokret, borba protiv rasizma i sistemskih nepravdi. Sastav čine Charles Gama (vokal i gitara), Chaene da Gama (bas) i Rodrigo „Pancho“ Augusto (bubnjevi), a njihov zvuk je sila koja pogađa slušaoce direktno u stomak. Inspirisani ikonama poput Tupaca, Sepulture, Bad Brains i Rage Against The Machine, njihova muzika nosi sirovu, nesputanu energiju, sa tekstovima koji ciljaju pravo u srž problema.

Najnoviji album „Perpétuo“, objavljen 2024. godine, predstavlja najjasniji izraz njihove misije do sada – sa 12 pesama koje traju nešto manje od 40 minuta, Black Pantera uspeva da spoji bes, tugu, otpor i ponos u jedno iskustvo koje se ne može ignorisati. Već prvi pogled na album nagoveštava dubinu – omot koji je kreirao Stephan Doitschinoff je inspirisan borbom pokreta Crnih Pantera i njihovoj baštini.

Naslovna pesma, „Perpétuo“, odmah stavlja na sto suštinsku temu albuma – neprestanu borbu i opstajanje crnačke kulture i identiteta uprkos vekovima potiskivanja. Gitarski rifovi su masivni, teški, kao udarci koji ostavljaju trajan trag. Ovde nema mesta za slabost, ovo je himna preživljavanja i otpora.

„Tradução“ je ličnija i emotivnija pesma, posveta porodici i važnosti ljubavi u vremenima iskušenja. Chaene da Gama u ovoj pesmi odaje počast svojoj majci i bratu, naglašavajući koliko su oni bili oslonac u njegovom životu. Iako pesma nema oštrinu karakterističnu za ostatak albuma, njena emocionalna dubina je neosporna, što je čini snažnom i nezaboravnom baladom, čak i unutar hardcore okvira.

„Fudeu“ udara pravo u srž svakodnevnog života crnačke zajednice – stalno prisutne predrasude i sistemska opresija. Poruka pesme je kristalno jasna: kraj je blizu, a predrasude više neće biti tolerisane. Melodija je surova, oseća se kao borba, svaki takt reflektuje frustraciju i otpor. Ovaj ritam, ovaj tempo, ne ostavljaju prostora za ignorisanje. „Candeia“ je omaž brazilskoj tradiciji, posebno kroz tribalni ritam na bubnju koji odlično dopunjuju teški, distrozirani rifovi.

„Promissória“ se dotiče teškog tereta neoliberalne politike na crnu zajednicu, naglašavajući njenu nepravdu i neizdržive uslove. Sirova energija pesme podržana je rifovima koji zvuče kao zvona upozorenja – snažni, ritmični, ali sa težinom koja podseća na teret političke borbe. Album zatvara „A Horda“, brutalan, energičan hardcore/punk kojim dominira moćan vokal Charlesa Game.

Black Pantera sa albumom „Perpétuo“ proširuje svoje muzičke horizonte, kombinacijom hardcore, punk, rapcore i metal elemenata. Njihov stil je težak, agresivan, ali sa povremenim emotivnim odmakom. Sa pesmama poput „Sem Anistia“, koja direktno proziva vladajuće strukture i njihovo neodgovorno ponašanje, i „Mahoraga“, koja donosi japansku kulturu u njihovu muzičku naraciju, bend se ne boji eksperimentisanja, ali ni zadržavanja svojih čvrstih korena.

Album „Perpétuo“ nije samo muzika – to je ratni poklič. Black Pantera koristi svoju platformu da glasno i jasno kaže ono što mnogi prećutkuju. Njihov zvuk je oružje, a njihovi tekstovi metci, usmereni pravo ka onima koji nastavljaju da guše slobodu i pravdu. Sa ovim albumom, Black Pantera se potvrđuje kao jedan od najvažnijih glasova na savremenoj brazilskoj sceni – bend koji neće stati dok se borba ne dobije.

Napisao Mad H8er. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.