David Bowie – Zvezda je rođena

Dejvid Bouvi (David Bowie) je pokušavao da se probije, hteo je da bude zvezda. Godinama mu to nije polazilo za glasom. Uspeo je da postane kultni autor, da ima hard fanove, da ga cene muzičari, ali nije bio zvezda. A bez tog statusa ništa ne vredi. Bouvi je bio očajan, čak je razmišljao da odustane, ali je, negde u dubini, znao da je zvezda. Problem je bio što ga niko drugi nije video kao zvezdu. Jeste kao umetnika, ali ne kao harizmatičnog razbijača na koga se lože mase. To nije bio on u očima ljudi koji su ga pratili i slušali.

Već očajan i nikakav je krenuo na još jednu art turneju u malim klubovima ili kao predgrupa za prave zvezde. Tako depresivan, na ivici samoubistva se vukao po bekstejdžu i spremao da izađe na binu i otalja još jedan nastup pred šačicom fanova. Stupio je na binu i umesto par drogiranih fanova art muzike ispred sebe je video ogromnu masu ljudi. Svedoci pričaju i kunu se u majku da je bilo tako, svi do jednog, da se čovek u jednoj sekundu, jednoj jedinoj na svetu, transformisao iz čoveka kome nije do života u najveću zvezdu koja je ikada hodala ovom Planetom i koja će ikada hodati ispod ovog nebeskog svoda. Za tren oka se pretvorio u zvezdu, jer je to oduvek bio, samo su to i drugi morali da shvate. I, eto, konačno su shvatili.

Ljudi pričaju, kunu se u majku, oca i sve što im je blisko da je baš bilo tako. Da je Bouvi pevao, igrao, šarmirao publiku, da je bio seksi, da su u prvim redovima balavili nad njim i muški i ženski, i gejevi i strejt i trans. Oduvao je koncert kao da mu nije prvi već hiljaditi. Kažu ljudi da je tu rođena zvezda koja je sijala do kraja. Bouvi je od tog koncerta pa do poslednjih izlazio na scenu kao jedina zvezda na svetu.

Ovo je jedna od epizoda, sve uz umetničke slobode koje sam sebi dozvolio, pre svega, kako bih nadoknadio nedostatak slike, u filmu koja opisuje pet ključnih, prelomnih godina u životu jedne od najvećih zvezda moderne muzike. To je priča o usponima i padovima, o transformacijama, ambiciji, predomišljanjima, odlukama…

Film „David Bowie: Five Years“ režirao je Francis Whately. Ima tu još mnoga toga, ali neću dalje pričati, sigurno ću nastaviti da preterujem. Pogledajte film pa domišljajte svoje priče. Od mene dosta.