Veća grupa sredovečnih pankera, koji očigledno ne potiču iz naših krajeva, peva na srpsko-hrvatskom jeziku dečje pesme. Radnja spota se odvija i u kafani. Dakle, sve je čudno da ne može čudnije. Istovremeno je i zabavno, drugačije i potpuno iščašeno. Početak zaista ima tu dečju crtu, ali kada se uđe u refren, koji horski izvodi dotična ekipa, sve prerasta okvire pesmice pred spavanje. Ekipa peva refren kao da je reč o utakmici, kao da su na stadionu i iz sveg glasa urlaju stihove koji će podstaći igrače na terenu da postignu go ili bar slome nogu protivniku: Padaju, padaju/s neba bele zvezde/sanke Deda Mraza/preko brda jezde.
Ništa čudnije dugo niste čuli. I to nije jedina dečja pesma koju je ekipa obradila. Proverite verziju pesme „U svetu postoji jedno carstvo“.
Iza neobičnog projekta je naš čovek Jovan Pavlović, a ekipa o kojoj govorimo se zove „Svartlamon Hardkor“, oni su Norvežani, ali pevaju na jeziku koji se govorio u Jugoslaviji i to kako umeju – kao hardkor i pank fanovi.
Jovan je otišao u Norvešku, u grad Trondhajm, da studira harmoniku na tamošnjem konzervatorijumu. Studirao je klasičnu harmoniku, ali su u istoj zgradi bili i džezeri. Brzo je počeo da se druži s njima pa je i promenio pravac. Jako mu se dopala mogućnost improvizacije. Tako je rešio da ide drugim putem. Dva puta je pokušao da upiše džez akademiju, ali nije uspeo, pa je u njemu proradio inat, počeo je sam da uči džez i improvizaciju. Potom je svirao u više bendova, snimao je albume.
Inat se isplatio, nakon svega su ga zvali da predaje na džez odseku, istom onom koji je bezuspešno pokušao da upiše. Tamo predaje balkansku ritmiku i improvizaciju.
A onda je upoznao hor „Svartlamon hardkor“, grupu sredovečnih pankera s početka teksta.
– Hor je nastao kao protest protiv rušenja dela grada gde su većina članova hora u to vreme živeli. Meni su oni od samog početka bili mnogo interesantni baš zbog toga što su potpuno netradicionalni. Brzo smo našli zajednički jezik jer sam i ja njima bio interesantan sa svojim netradicionalnim sviranjem na harmonici – rekao je Jovan Pavlović za 24sedam.rs.
Hor ima oko šezdeset članova koji izgledaju kao engleski navijači, samo su, kako objašnjava Pavlović, nenasilni, samo vole da piju pivo.
– Palo mi je na pamet da bi bilo potpuno apsurdno i blesavo ako bi oni otpevali neku dečju pesmu. Onda sam se setio „Bumbara“ i „Zum zum“. Reakcije po celom Balkanu su bile urnebesne! Posle smo snimili „Deda Mraza“ što se, čujem, često pušta u Srbiji pred Novu Godinu.
Tako je nastala neverovatna pank verzija dečje pesmice koja se pevala širom Jugoslavije, a i danas je deca, bar u Srbiji, pevaju čim vide Deda Mraza ili kad počne da pada sneg. Tu su i harmonika i električna gitara, jedan naš čovek u inostranstvu i simpatični, grlati Norvežani koji pevaju kao da im je poslednje. Dragoceno audio-vizuelno iskustvo.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.