Der Baader Meinhof Komplex – Kako iskoreniti nacizam?

Nemačka je iz Drugog svetskog rata izašla osramoćena i poražena, a nacističke ideje nisu bile u potpunosti ugušene. Kako je prolazilo vreme tako su se stari kadrovi uspinjali na društvenoj lestvici. Naravno, oni koji nisu završili u zatvorima i na vešalima. Na puzeći nacizam prvi su reagovali studenti. Novinarka Ulrike Meinhof napisala je članak koji je bio čista kritika. Tako počinje pobuna kojoj je moto bilo pitanje: „Šta si radio u ratu, tata?“.

Da li je grupa Baader Meinhof bila sto posto ispravna? Nije. Ali da li je svetska politika šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila ispravna? S obzirom na proteste širom sveta, očigledno da nije.

U filmu Der Baader Meinhof Komplex možete videti verno dočarane kadrove raznošenja zgrada, druženja neelitističkog društva po napuštenim zgradama, obuke u Iraku pa i kako je izgledalo suđenje grupi Baader Meinhof.

I sve vreme dok gledam film, pitam se koja je njihova ideja, šta žele da postignu i da li zaista misle da to mogu postići terorizmom. Jer je njihovo delovanje između ostalog bilo i brutalno nasilje. Otkud toliko nasilja prema vlasti i eliti? Verujem da je to posledica tadašnje politike velikih svetskih političkih igrača. I kada su tadašnju Nemačku studenti nazivali policijskom državom, moram priznati da sam se malo uzdrmala. Sve me podsetilo na državu u kojoj živim i koja, čini mi se, više radi u službi vlasti, nego u službi građana. Nažalost, mi smo zaglavljeni tamo gde je Nemačka odavno rešila probleme.

Druga stvar oko koje sam se zapitala jeste kako je moguće da se vlast bavi isključivo Baader Meinhof grupom, a ne i sopstvenim greškama. Ne pokušavaju sebe da preispitaju, niti da razumeju zašto grupa to radi, zašto su im trn u oku koji neće da izađe.

Reditelju filma Uli Edelu mogu samo da čestitam na ovakvom podvigu, jer film nije nimalo lak. Pucnjava, žurke, porodični život, sve je neverovatno prikazano. Malo je reći da su glumci na visini zadatka. Njihove uloge su toliko dobre, da ih više ne posmatrate kao glumce nego zaista kao članove grupe koja želi da nešto promeni u svetu. Vidite njihovu solidarnost, empatiju, borbu za preživljavanjem, i surovost. Jer, ipak su oni držali puške u rukama.