Disko kralj iz trećeg pokušaja

Samo klavir, bubanj i glas. Ništa više, ništa manje. Pesma je porođena tek iz trećeg pokušaja. A kada je konačno sve „leglo“ na svoje mesto na svetlost dana je izašla pesma iz koje je mogao da se rodi čitav jedan muzički pravac. To se, međutim, nije dogodilo. Ako pažljivo preslušamo obrade, kako samog autora, tako i drugih muzičara možemo zaključiti da je pravac rođen, ali samo u okvirima koje je kredom ispisala sama pesma.

Bouvi je napisao pesmu početkom devedesetih, prvi put je snimljena za album „Black Tie White Noise“, onda ponovo za album „Earthling“. U oba slučaja se nije našla na užem spisku, da se izrazim sportskim rečnikom. Bouvi je nije zaboravio pa je ponovo, treći put snimio početkom dvehiljaditih. Treći put se našla na albumu „Reality“, a i tu kao da ne pripada. Inače rokerski album, prilično bled i dosadan, zatvara remek-delo, kao da je tu došla na silu.

Pesma govori o sedamdesetim godinama, o disko eri, o veselim godinama koje su ispunjene žurkama, kokainom, manekenkama i po kojom homoseksualnom avanturom. Bouvi te godine, ipak, slika melanholičnim i tužnim tonovima, u sećanjima lirskog subjekta reč je o depresivnim godinama, a sam autor je rekao da u pesmi provejava i uticaj Filipa Glasa. Očigledno je Bouvi pokušao da demitologizuje jedan period, kako svog života, tako i istorije popularne muzike.

Bouvi je napisao pesmu, bio je zadovoljan rezultatom, ali nikako nije mogao da nađe pravu formu za tu zamisao. Onda je, u trećem pokušaju, rekao pijanisti Majku Gersonu (Mike Garson) da odsvira svoju deonicu sam, odmah su usporili pesmu, kažu duplo u odnosu na original. Konačno je sve počelo da se namešta. Bubnjeve, zapravo, nije odsvirao niko za tu pesmu, već su uzeli delove koje je bubnjar Met Čemberlen (Matt Chamberlain) odsvirao za druge pesme. Od restlova su napravili lupove. Ostalo je da Bouvi otpeva svoje u skladu s novom postavkom.

Priča o prošlim vremenima i starenju konačno je završena. Ta pesma je mnogo bliža džezu nego roku. To je pesma koja nekako iskače iz svih okvira. Ona je žanr za sebe. To dokazuju nove verzije koje nas obraduju s vremena na vreme.

Prvo vam preporučujemo da poslušate neverovatnu verziju, zapravo remiks koji je uradio bivši basista benda „Nine Inch Nails“ Deni Loner (Danny Lohner). „Loner mix“ je čudesan, ne samo da je kombinovao ono što mu je dato već je dodao još mnogo toga. Miks su obogatili James Maynard Keenan, Milla Jovovich, Josh Freese i John Frusciante. Miks je urađen za film „Underworld“. Već tu možemo naslutiti ogroman potencijal pesme, pre svega potencijal za dalju razradu. Evo kuda sve može odvesti: AGORÀ Ensemble.

Preslušajte još i Bouvijevu verziju uživo, a nećete se razočarati ni verzijom koju je otpevao Seal. Ili, recimo verziju koju je Donna Lewis uradila za svoj studijsku album „Brand New Day“.

Pesma „Bring Me the Disco King“ pokazuje koliko je Bouvi velik autor, da je u stanju da napiše briljantnu pesmu i, kao što smo videli, traži pravu formu sve dok je ne nađe, čak i kada je snimao relativno loše albume.

Jedna pesma ceo svemir. Pažljivo osluškujete zvuke tog svemira, sigurno će nam doleteti još neki vatreni biser koji je nastao iz Bouvijevog remek-dela.

Pesmu poslušajte ovde.