Umesto jednog umetničkog dela ovaj put preporučujem čak tri: dve priče i film, dvojice autora. Možete naslutiti da su tri dela povezana, ali samo povezivanje je teško naslutiti, jer je reč o jedinstvenom prožimanju ideja, umetničkih vizija i potrebe da se iskaže politički stav. Lavinu je pokrenuo, a da toga nije bio svestan, argentinsko-francuski pisac Hulio Kortasar kada je napisao priču „Đavolje bale“, objavljena 1959. u zbirci „Tajno oružje“. Kortasar u toj priči postavlja pitanje: da li umetnost ima veću moć od stvarnosti. Priča o fotografiji i o tome kako aparat ne samo da beleži stvarnost, već je i menja. Priču je pročitao italijanski reditelj Mikelanđelo Antonioni pa je po motivima Kortasarovog dela 1966. snimio film Blow-Up (Uvećanje). U filmu fotograf slučajno snimi ubistvo. Kortasar je pogledao film i napisao još jednu poetsku priču „Apokalipsa u Solentinameu“ (objavljena u zbirci „Neko ko se tuda smuca“ iz 1977. godine). Pisac direktno pominje film i ponovo piše Đavolje bale, ali ovaj put priča i o aktuelnoj političkoj situaciji u Latinskoj Americi. Kortasaru se ne sviđa što Đavolje bale sada zovu Blow-up. Umetnost i život, sve je to jedno te isto, nijedno od to dvoje nema prednost, kaže pripovedač poslednjeg nastavka. Preporučujemo da pročitate obe priče i pogledate film. Ne morate pratiti hronologiju, napravite svoj redosled, to bi vam sigurno preporučio i Kortasar.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.