Patria ili domovina je mini serija, zapravo dug film koji je podeljen na osam epizoda. Radnja je smeštena u Baskiju i priča nas vodi kroz sumorne događaje, ubistvo, iznude, terorizam, maltretiranje stanovništva, brutalnost španske policije… Priča i o članovima organizacije ETA (Euskadi Ta Askatasun, u prevodu Baskijska domovina i sloboda), ali, kao i sva velika dramska dela, priča univerzalnu priču, o porodici i donošenju odluka. Drugim rečima, serija vrlo poučna i za ljude koji žive na ovim prostorima.

Autor serije nas uvodi u dve porodice. Pokazuje nam da su nekada bile bliske, što implicira da sada nisu. Među porodicama praktično nema razlike: obe su tradicionalne, vezane za malo mesto u kome žive, pobožne, a iznad svega snažno vezane za patriu – domovinu, svi su baskijski nacionalisti, svi su za otcepljenje od Španije, svi mrze špansku vlast, a posebno surovu policiju.

Sve se lomi u jednoj vrlo bitnoj odluci, zapravo odgovoru na pitanje: da li je dozvoljeno nasilje kako bi stigli do cilja. Jedna porodica se protivi toj ideji, a druga je zagovara. Te dve opcije u obe porodice nose žene. I njih dve su centar sukoba. Posledice su strašne. Sin majke koja zagovara nasilje ubija muža žene koja je protiv. Tako počinje serija i polako pojašnjava mrak u kome svi žive. Izlaza nema. Niko ne želi da se pomeri ni milimetar.

Majka pripadnika ETE i ubice porodičnog prijatelja ne može da shvati koncept uzroka i posledice. Ona brani porodicu i domovinu i gazi preko mrtvih. Druga ne želi da se iseli, iako je u tom sivom i ružnom baskijskom gradiću svi, od mesara do popa, maltretiraju, jer nju i sve njene smatraju izdajnicima. Gubitak muža je pravedna kazna, jer su izdali domovinu, Baskiju, smatraju patriotski besprekorni sugrađani. Ona, ipak, sebe smatra patriotom, i ne dozvoljava da je pobede. Ona želi da umre u domovini i niko je neće sprečiti u toj nameri.

Ovo nije serija za bindžovanje. Teško je izdržati i jednu epizodu bez pauze. Atmosfera je užasna, stalno pada kiša, sve je sivo, ljudi su mračni, a situacija u Baskiji nas neodoljivo podseća na neke naše traume, dileme, greške i odluke. Na kraju podseća nas i na ono u čemu živimo. Jer patrija je iznad svega, mrtvi su samo usputna šteta…