Pretpostavljam da ste čitali novine ovih dana… Uhapsili Mileta, lokalnog frizera, kao dilovao drogu… Kaže komšija Bane, jbt, ja sam mu mušterija već osam godina, pojma nisam imao da je frizer…
Svaka sličnost sa onim na šta ste pomislili je sasvim slučajna!
U Novom Sadu, direktor javnog preduzeća se sumnjiči za trgovanje kokainom iz Južne Amerike, na imanju lokalnog funkcionera, izvršena zaplena najveće količine marihuane u istoriji srpske policije… Za razliku od Jovanjice, gde su biljke kanabisa još uvek (bar najvećim delom) bile u zemlji, u svom vegetativnom ciklusu, ova zaplena u Konjuhu je droga 1:1…
Bar po fotografijama i snimcima koji se vrte po netu, zaplenjena marihuana je bila suva, spakovana u najlonske kese, pa potom u kartonske kutije, spremna za dalju distribuciju… Interesantno je da ova droga, nije čak ni sakrivana u neki drugi, legalan proizvod (sećate se, u Bačkoj Palanci su radnici nekog super marketa, prilikom izlaganja robe pronašli kokain u kutijama banana, slično je bilo i u Crnoj Gori, u onom Voliju, ili tako nekako)…
Ova vest o zapleni marihuane nam je nekako „izletela“ na RTS-u, sve sa ministrom unutrašnjih poslova i načelnikom uprave kriminalističke policije, ali ubrzo, ni na RTS-u, niti pak na bilo kojoj drugoj nacionalnoj frekvenciji, ni reči o svemu ovom… Tabloidne televizije, portali i novine, inače prepune senzacionalističkih tekstova, nisu objavile vest o najvećoj zapleni narkotika srpske policije! A o vlasnicima firme u čijim prostorijama je droga nađena, bukvalno ni reči!
Istog dana je i Novak pobedio Sinera u polufinalu Australian Opena, pa bi čovek pomislio da od ove vesti i nije moglo da se izveštava o narkoticima, ali, začudo, i o Novaku muk… GOAT se nije pomenuo, čak ni u sportskom delu dnevnika…
Niko nam nije spominjao ni da je tužilac (da ne kažem tužilja) koja je naredila pretres na imanju u Konjuhu i koja vodi ovu istragu, sklonjena sa ovog slučaja, a kako stvari stoje, više i neće raditi u tužilaštvu za organizovani kriminal… Nismo čuli ni vest da su policijski službenici, koji su sprovodili ovu akciju, takođe planirani za smenu…
U isto vreme, po hitnom postupku, izglasan je i set novih pravosudnih zakona (tzv. Mrdićevi zakoni, znate ga, to je onaj lik što je štrajkovao glađu u isto vreme kada i Dijana Hrka), a predsednik Ustavnog suda RS nam je saopštio da: „sankcija za one sudije koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti jeste razrešenje.“
Nešto se pitam, u čemu je razlika između javnog deklarisanja sudija ZA vlast, od onog protiv i zašto i za njih ne važi ista „sankcija“, odnosno razrešenje? Gde to Ustav pravi razliku? Nešto mi nije najjasnije, ni gde to Ustav ograničava slobodu mišljenja, pa čak i slobodu govora sudijama, van obavljanja sudijske funkcije… i to samo ukoliko se deklarišu kao protivnici vlasti?
Marta Kos je reagovala na ovaj set pravosudnih zakona i okarakterisala ga kao veliki korak u nazad, a predsednik Srbije se zapitao, kako korak u nazad, kad nismo napravili ni jedan korak u napred?!?
Ne mogu da mu ne priznam, u pravu je… bar oko ovoga…
Ne samo da u sferi sloboda i prava nismo napravili nikakav iskorak, nego osim formalnog otvaranja Klastera 1. – on nam je bio i ostao, najveća muka!
Podsetiću, Klaster 1 u pristupnim pregovorima sa EU, se popularno naziva „OSNOVE“ i sastoji se iz pet poglavlja (Javne nabavke, Statistika, Pravosuđe i osnovna prava, Pravda, sloboda i bezbednost i Finansijska kontrola), ovaj Klaster se u pristupnim pregovorima uvek prvi otvara i baš uvek se poslednji zatvara!
Logično, fokus je na poglavljima 23. i 24., a ona se odnose na Nezavisnost sudstva i tužilaštva (Mrdićevi zakoni?), Borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (zaplena tih pet tona marihuane? Jovanjica? Belivuk? Sky komunikacija?), Zaštitu osnovnih prava građana (sloboda govora?, pravo glasa?, pravo na život?, pravo na udruživanje i okupljanje?, dostojanstvo ?!?!?), Efikasnost pravosudnog sistema (za nadstrešnicu još nije započeo ni jedan sudski postupak, a i sami znate koliko već traju slučajevi Šarić, Jovanjica, Belivuk i slični) i na kraju Bezbednost, migracije i azil…
Napredak se prati ne toliko kroz usklađenost propisa i vođenje „istraga“, koliko kroz poštovanje istih i okončanje postupaka. Hrvati su u okviru zatvaranja ovih poglavlja, uhapsili i osudili premijera (Sanader), više ministara (ja se sećam dvojice – privrede i odbrane), par gradonačelnika (Zagreb, Split, N. Gradiška)… Rumuni su podigli optužnice protiv gotovo 1.000 funkcionera (uključujući ministre, poslanike, sudije, tužioce, gradonačelnike) i osudili gotovo 500! Crna Gora je osudila predsednicu Vrhovnog suda, a istrage se vode i protiv bivšeg premijera, ministra poljoprivrede, više gradonačelnika, postupci su započeti protiv pripadnika MUP-a, pa čak i šefa policije, više tužilaca i sudija… U istragama se pominje čak i Milo, iako nije uhapšen…
A mi? Korak u nazad? A čak nismo ni napredovali, što bi rekao predsednik…
Pa, ne pristajem!