Foto: imdb.com
Rainer Werner Fassbinder je reditelj koji je najbolje razumeo nemački karakter. Rođen je u Bavarskoj, tu je stvarao, družio se s ljudima, voleo je da sedi u kafanama; u Minhenu i danas radi jedna koju je voleo, čak je i jedan deo u potpunosti posvećen njemu. Na kraju u Minhenu je i sahranjen. Čovek koji je bio sve ono što nije Bavarska, sve ono što nije Nemačka, a ipak je jedan od najznačajnijih i bavarskih i nemačkih umetnika. Nije bio tradicionalista, ali je bio veliki radnik. Snimao je u proseku četiri filma godišnje. Rad, alkohol, droga, svega ga je to koštalo. Umro je s 37 godina. Snimio je 40 dugometražnih filmova, a iza njega je ostalo još i 60 naslova kratkih filmova, predstava, performansa…
U svojim filmovima je uspeo da prikaže marginalce, ali i ljude koji odlučuju o sudbinama drugih. Već sa 24 godine, kada nas većina završava fakultet, eventualno radi neki posao sa srednjom školom, Fasbinder snima film „Katzelmacher“. Delo o omladini koja se dosađuje i provodi dane otpadajući bez ikakvog osećaja pripadnosti. To je film o socijalnom životu Nemaca. Nedostatak stanova, problem stranaca koji ne mogu da se integrišu, jer niko ne želi da priča sa njima. Niko ne želi ni da ih pogleda. Ali, kako bi i pričali sa njima kada ne pričaju ni međusobno.
Problem stranaca i stanova koji je Fazbinder uočio još šezdesetih godina prošlog veka do danas niko nije uspeo tako dobro da razradi. A ni da reši. Kada jednom uđete u nemački mozak i pokušate da hodate cipelama Nemca, možete otključati skoro svaki Fazbinderov film. Nažalost, veliki reditelj nije toliko poznat Minhenu, nema spomenik, nema spomen ploču... Snimio je radikalne filmove. Teško ih je iščitavati, naročito ako uvek pokušavate da ih čitate samo kroz stil.
Ako se preselite u Nemačku ili provedete u njoj nedelju dana posmatrajući ljude u svakodnevnim aktivnostima, shvatićete da je Fazbinder savršeno opisao Nemce. Oni sede i jedu bez reči. Šta više, retko razgovaraju. Oni se druže, ali ne pričaju. Oni prepričavaju, kukaju i na kraju neko je drugi gori od njih. Ako to nije posrnula drugarica, onda je to stranac ili popularno u Nemačkoj (Ausländer).
Fazbinderov film nije tu da nas zabavlja da bi se bavili kamerama, nego da se bavimo likovima. Nije se trudio da prikaže niti lepotu Nemačke, Minhena, a još manje Bavarske. Ništa od toga ga nije zanimalo. Zanimalo ga je da snima filmove o problemima koji su uništavali društvo. O problemima o kojima niko nije hteo da razgovara.
Kako Nemci rešavaju neke probleme, misterija je i za same Nemce. Verujem da bi Fazbinder imao neke predloge, a da su ga samo pitali.
Trejler za film pogledajte ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.