„Posebni dodaci“ je kultna emisija koja se emituje od 2008. godine na trećem programu Hrvatske radio televizije. Ništa fensi. Par kamera, scenografija, voditelj (koji je ujedno i aktivni učesnik u razgovoru) i jedan, dvoje ili, najviše, troje gostiju. Trajanje emisije varira, a broj gostiju je ograničen, recimo na dvocifren broj, tako da često gledamo filmologe i filmske kritičare koje dobro poznajemo. Ne znam tačan broj osoba koje su govorile u emisiji jer nisam pogledao ni deo od više 400 epizoda koliko je emitovano za 15 godina.
Koncept emisije je jednostavan: kratki uvod o čemu će biti reči, pa film, pa priča o filmu ili fenomenu, pa film, pa priča… i tako do ujutru.
Nisam nikada gledao emisiju uživo, jer na kablu nemamo HRT 3. Sve emisije sam pogledao na YouTube-u, neke i po nekoliko puta, a neke su mi snimili i poslali dobri ljudi i ljubitelji filma. To su one emisije – tačnije, filmovi i reditelji – do kojih mi je baš stalo, a nije ih bilo na internetu.
Nije mi jasna politika Hrvatske televizije koja na programu ima biser, a ne stavlja ništa na mrežu. Mogla bi to biti fantastična arhiva. Ali nije. Nije mi jasno zašto.
Posebni dodaci je jedna od retkih emisija na srpskohrvatskom ili hrvatskosrpskom, ako ovo čitate u Hrvatskoj, u kojoj iz nedelje u nedelje govore ljudi koji tačno znaju šta pričaju, koji iznose nove ideje, koji pokušavaju da razumeju nešto (u ovom slučaju film i filmske umetnike) duboko i široko, sveobuhvatno i detaljno. Posebni dodaci su televizijska oaza zdravog razuma, retkost, incident, čudo…
Moj omiljeni kritičar Dodataka je Živorad Tomić. Uz to što je pronicljiv i pažljiv gledalac filmova on je i pomirljiv, tolerantan, uvek pokušava da pronađe najmanji zajednički sadržalac, ako se ostali sagovornici ne slažu, spreman je da ostavi mogućnost da je neko drugi u pravu, da on možda greši. Od njega se može učiti kako razgovarati, kako učestvovati u polemici, što je možda i važnije od same teme.
Prava je šteta što ne možemo da gledamo sve emisije, što ne možemo da učimo kako se razgovara, da otkrivamo reditelje i filmove, ali i da čujemo nova tumačenja dela koja dobro poznajemo. Šteta je što nema bar još dve-tri ovakve emisije (od ovog ne može skromnije) na televizijama na kojima se govori jezicima koje svi razumemo. Ovako imamo samo jednu, a i nju ne možemo da gledamo. Ako se ikada zapitate zašto živimo ovako kako živimo setite se priče o Posebnim dodacima.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.