Film o nama

Sedam smrtnih grehova su relativno često obrađivani u narativnim umetnostima. Forma je i više nego jasna: sedam priča, u svakoj se obrađuje po jedan greh. Sve to može biti povezano velikom pričom, ali i ne mora. U tom, moglo bi se reći, podpodžanru, i mi imamo svog predstavnika. Reč je o filmu „Sedam i po“ koji je režirao Miroslav Momčilović, a napisao je i scenario. To je njegov debitantski film.

Reč je omnibusu od sedam priča, naravno, svaka govori o jednom smrtnom grehu. Priče su odlično osmišljene i režirane, ali i odglumljene. Iako je reč o smrtnim gresima svaka od priča je ispričana uz dozu humora. U komičnim delovima se naši glumci izgleda najbolje osećaju. Posebno kada je reč o urbanim, beogradskim likovima, humor uz dozu psovanja idealna je kombinacija. U ovom filmu sve je odlično uklopljeno. Mali ljudi koji ne mogu da prevaziđu niti jednu slabost. Uvek spremni da idu najlakšim putem, da naude drugima jer su to „zaslužili“. Kao i da naude sebi, jer ne mogu da se kontrolišu.

Sedam i po je film o nama kakvi ne bi trebali da budemo. To je film o karakteru koji se krije, o kome se ne govori. Da bi film uopšte bio gledljiv bilo je potrebno dodati mu dozu humora. Inače bi publika možda bežala iz bioskopa. Ovo nije film o onima tamo, nekim drugim ljudima. To smo mi kada nas niko ne gleda, kada mislimo da nećemo biti uhvaćeni. Između ostalog, zato je ovo delo vredno pažnje. Možda nas baš ovakvi filmovi poprave, možda uspemo da shvatimo gde grešimo. Treba nam još ovakvih filmova, još ovakvih reditelja…