Flamenko je čudesna muzika. Spoj kultura u nešto potpuno novo i drugačije. Nešto puno i tuge i radosti, nešto puno brzine i okretnosti, ali i teške melanholije. Sve ovo sam znao već dugo vremena, ali mi je bilo teško da se povežem sa autorima koji ne pripadaju ovom vremenu. Tek ponekad bi naišao neko koga mogu da razumem, ali sam nedavno, slučajno, otkrio čitav jedan novi svet savremenog flamenka. Kao da se skrivao od mene i čekao da na pravi način u meni fermentira slušalački potencijal, a onda se prikazao baš onakav kakvim sam ga zamišljao dok sam se mučio sa starom gardom.
Novi flamenko nije odustao od tradicije, samo se obukao u novu formu, u novi izražaj. Većina pesma je snimljena u čudesnom okruženju tremova, terasa, zatvorenih i otvorenih dvorišta. Sve se naravno dešava napolju, među mediteranskim biljkama, arapskim crtežima, skrivenim jevrejskim porukama, hrišćanskom arhitekturom.
U tom okruženju s neiscrpnom strašću izvodi se muzika koja pomera i telo i dušu. Strast je ključna reč, jer bez toga nema flamenka. Strast i velika tuga. Lepota i mešavina kultura. Mislim da nema većeg doživljaja od prisustva jednom ovakvom intimnom koncertu.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.