Neki genijalni ljudi ostaju genijalni samo u užem krugu poštovalaca, za ostatak sveta oni su nepoznati, neka tamo imena koja pominju neki dosadni ljudi. Danas vam preporučujem jednog genijalnog čoveka. Biće vam dosadno, osim ako vam nije uzbudljivo. Ako ste zaokružili pod B, automatski odlazite na marginu. Što i nije tako loše, ali vam garantuje da nećete imati baš lajkova na društvenim mrežama.
Ime genija je Janis Ksenakis (Iannis Xenakis, Γιάννης „Ιωάννης“ Κλέαρχου Ξενάκης). Rođen je u Rumuniji, ali se porodica preselila u Grčku kada je imao pet godina. Studirao je arhitekturu. Kao deklarisani antifašista, ali i pripadnik antibritanskog pokreta, osuđen je na smrt pa je morao da beži. Otišao je u Francusku. Tamo je radio kao arhitekta, bio je asistent slavnog Le Korbizjea. Paralelno s studijama arhitekture Ksenakis studira muziku. Između ostalih, učio je i kod slavnog Olivijea Mesijana.
Avangardni kompozitor, arhitekta, muzički teoretičar i inženjer često je spajao više identiteta i veština. Tako se kod njega arhitektura i muzika prepliću, inženjersko znanje se upliće i u arhitekturu i muziku… Ksanakis je koristio matematičke modele za komponovanje, mešao je akustičnu s elektronskom i kompjuterskom muzikom, potom je uplitao teorije igara u umetnost… Muzika je značajno uticala na njegova arhitektonska dela. Takođe je napisao knjigu o uticaju matematike na komponovanje. Teško je i pobrojati, ali i razumeti šta je sve Ksanakis radio. Ali to nije sve, takođe, teško je slušati njegovu muziku.
Genije koji nije baš zainteresovan za širu publiku, marketing, pop kulturu i slične teme.
Imam i dobre vesti, neću preporučiti „teško“ delo. Za početak vam nudim komad koji se lako sluša, to je svojevrsni uvod u Ksanakisa.
Delo se zove „Rebonds“. To je kompozicija za solo perkusije. Iako se na osnovu slušanja može zaključiti da svira nekoliko muzičara, svira ga samo jedan perkusionista, ali je napisano tako da muzičar može da kreira nove zvuke i tako stvara iluziju orkestra.
Kritičari kažu da sve zvuči kao apstraktni ritual, da je to remek-delo čiste muzike i čistog ritma. Ako vam se dopadne možda uronite dublje u Ksanakisovu muziku, ali i celokupan rad. Trud će vam se isplatiti, ali vas to znanje sigurno neće gurnuti u centar, ostaćete na margini. Ako ništa drugo, na margini bar ne morate da se pretvarate…
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.