Prvo čujemo gitaru, nežnu harmoniju, akordi se menjaju mekano, kao da su nekako spojeni u celinu. Akustična gitara zvuči setno, melanholično. A onda dolazi bas koji prati harmoniju, ali kao da svira i melodiju. Bas daje dubinu pesmi, ne samo dubinu tonova, što je i funkcija bas gitare, već i neku metafizičku dubinu. Ujedno, bas smiruje slušaoce. Kao da je u prostoriju ušao budistički sveštenik i počeo da mantra Om.

Potom ulaze bubnjevi, a neće proći ni par taktova kada ćemo prvi put čuti glas. Scena je postavljena. „Nutshell“ može da počne. Bend je „Alice In Chains“.

„Nutshell“ je savršen reprezent suštine grandž (grunge) pokreta. Iako su najvažniji predstavnici pravca poznati po bučnim pesmama, energičnim nastupima, svoju suštinu (dušu) najbolje slikaju bojama melanholije. Iako su distorzirane gitare bile na top listama, fanovi su se intimno vezali za bendove dok su u mraku, s pivom u jednoj i džointom u drugoj ruci slušali „Black“, „Something In The Way“ i „Nutshell“.

Pesma koju vam preporučujemo ima samo dve kratke strofe i refren koji zapravo nema tekst, već peva samo jedan vokal kojem pomaže električna gitara sa svega nekoliko tonova.

We chase misprinted lies/We face the path of time/And yet I fight, and yet I fight/This battle all alone/No one to cry to/No place to call home.
My gift of self is raped/My privacy is raked/And yet I find, and yet I find/Repeating in my head/If I can’t be my own/I’d feel better dead.

I na kraju malo slobodne gitarske improvizacije. I eto to je savršenstvo. Jednostavno, ali se teško ponavlja i imitira.

Poslušajte pesmu ovde.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.