Svi se ponosimo njime, svojatamo ga, kritikujemo ga, ali nažalost nikad nismo saznali važne činjenice iz života jedinog nobelovca sa prostora Jugoslavije. U pitanju je, naravno, Ivo Andrić. Preporučujem njegov roman Gospođica. Nakon što je bio član Mlade Bosne, deo vlade Milana Stojadinovića, naš poznati pisac se posle tih svojih fijaska povlači u Beograd i tamo piše romane.
Nažalost, malo ko se ozbiljnije bavi njegovim romanima i analizira ih, već svi pokušavaju da dokažu da je on njihov, a ne tuđ. I tako njegovi romani ostaju kao lektira, kao neko moranje da bi završili školu, a ne kao neki sastavni deo kulture i obrazovanja. Njegova ključna četiri romana bave se čovekom, i on vam omogućava da zavirite u njihovu dušu. Nekako imate osećaj kao da poznajete te likove. Meni je pažnju privukla Gospođica koja je škrta, pohlepna i tim svojim gestovima sebe otuđuje od sveta. Iako je ceo život štedela završava u dronjcima, kao sirotinja kojoj nikada nije htela da pomogne.
Zašto sam spomenula političko angažovanje Andrića na početku. Možda neko treba da se ozbiljnije pozabavi njegovim životom i njegovim romanima. Tako bi možda bolje razumeli zašto je pisao ovakve romane. Da oni nisu samo autobiografija. U svetu kulture i književnosti prilično je jasno da se iza ovog romana krije neka veća poruka. I tako je Andrić, kao i Tesla, osuđen na to da ga svi svojataju i ne pokušavaju da ga razumeju. A oni nisu lokalni ljudi, oni su svetski, i uradili su nešto veliko. I to je veće od svih nacionalističkih rasprava u koje pokušavaju da ga uguraju.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.