Pre neki dan listam tako kanale (a ima ih prilično) i na HRT-u mi pažnju privuče serija od dve epizode „Jelena Trojanska“. Priča je, nadam se, poznata svima – Grci su zbog ljubavi srušili Troju. Od Troje ništa nije ostalo, a ni od stanovnika. Sad su svi samo prah i pepeo. Ipak, ostala je i priča o moćnom gradu, lepoj Jeleni i velikim herojima koji su pali zajedno s Trojom.
Film, tačnije mini seriju, gledaoci su prvi put videli 2003. godine. Sve scene su snimljene na Malti. U glavnim ulogama se pojavljuju Sijena Gilori kao Jelena, Rufus Sjuel kao Agamemnon i Metju Marsden kao Paris.
Neću pričati o Jeleni ni o Troji, to je već dobro poznata priča i svi je vi već dobro znate. Priča može da bude jednostavna, zanimljiva ili dosadna, sve zavisi od onog ko je priča. Snimljen je čuveni epski spektakl o Troji i Jeleni sa Bred Pitom i drugim velikanima holivudske današnjice. Moje mišljenje o tom film je dobro, odradili su posao profesionalno. Međutim, verzija koju vam preporučujem mnogo je moćnija. Već od prvih kadrova se vidi da je budžet kojim su raspolagali za ovu seriju mnogo manji od holivudskog blokbastera, ali baš zato što ova serija nije tako profesionalna ima mnogo više duše. Mnogo više emocija i mnogo više dira gledaoca. Svrha i jeste da vas nešto duboko dirne, umetnost treba da šokira i izaziva emocije i da tera na razmišljanje. Pre svega da nas tera na preispitivanje i preobraćanje u bolje verzije sebe.
Troje više nema, a nema ni ljudi koji su tada živeli. Materijalne stvari nisu preživele, ali neke druge jesu – ljubav je i dalje tu, lepota je i dalje tu… Nažalost, tu su i dalje rat, pohlepa, bes, agresija… Jelena i Paris su se voleli i njihova je ljubav bila jača od vremena. Oni su živeli za svoju ljubav i to je bilo snažnije od svega. Nisu se plašili smrti. Kao da su uspeli da je pobede, jer njihova imena i danas žive.
Ova serija govori o dubokim ljudskim emocijama. Stvarnim i surovim, dubokim do kosti. Prikazane su stvari koje su se desile pre više hiljada godina, ali nama sa prostora bivše Jugoslavije te stvari su toliko poznate i bliske jer smo ih mi nedavno proživeli. Svako vreme ima svoju Jelenu i Parisa; i svako vreme ima svoju Troju. Izgleda da se sve to vrti u začaranom krugu i nije se još rodio neko ko će kletvu tog strašnog kruga razbiti.
Svako vreme ima neku veliku ljubav koja ne uspe da zasija i raširi krila jer joj ih brzo saseku, još dok je u gnezdu. Uvek te velike ljubavi zasijaju velikim sjajem, ali ih pohlepa nekih tužnih ljudi ugasi. Ali ta svetlost ostane nekako da sija kao svetionik u vremenu i opominje brod na kome se vozi čovečanstvo – stižete na kraj puta ako je vaše gorivo pohlepa a vaš motor rat. Brodolom je u tom slučaju zagarantovan. Čeka ga stena na kojoj će se svi razbiti, svi osim svetionika ugašene ljubavi koji će ostati u vremenu da sija i opominje u budućnost. Pitanje je da li će neko ostati da vidi tu poruku.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.