Preporuka za ceo život. Kad se jednom zakačite za Harmsa nećete ga ostaviti. Ili, bolje rečeno, on vas neće ostaviti. Kod Harmsa je sve odvrnuto do kraja. Njegove priče (pisao je i pesme, kao i priče i pesme za decu) su apsurdne, nelogične, zbunjuju vas, ne možete da ih uhvatite ni za glavu ni za rep, jer nemaju ni glavnu ni rep ili ih imaju nekoliko.
Harms je stvarao na vrhuncu Staljinovih čistki. Surovi sistem je i njemu došao glave. U delima se još bizarnije razračunava s takvom stvarnošću. Harms pokušava da je parodira, da je uništi, dekonstruiše. Uspeo je to da uradi u literaturi, a i životu je bio ekscentrik, veseo čovek, koji je zabavljao sve okolo. Ipak, stvarnost protiv koje se borio je pobedila. Došli su po njega i odveli ga. Umro je u zatvorskoj bolnici od upale plućne maramice.
Evo i jedna tipična harmsovska priča: „Jedna baba se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se. Kroz prozor se nagnula druga baba da bi videla onu koja se razbila, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razbila. Zatim je kroz prozor ispala treća baba, zatim četvrta, zatim peta. Kad je ispala i šesta baba, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal.“