Put do slave za Hermana Hesea je bio trnovit. Strogi roditelji, pokušaj samoubistva sa 14 godina, boravak u mentalnoj ustanovi. A sve vreme želi samo jedno – da postane pisac i bude jedinstven, u čemu je i uspeo. Herman Hese, pisac koga su proslavili mladi, često je prebacivan s dna na vrh liste popularnosti, i obrnuto. Malo su ga čitali, onda nisu, književnost ga je zaboravila, a onda je dobio Nobelovu nagradu. Dugo mu je trebalo da stekne slavu ali je na kraju postao jedan od velikih nemačkih pisaca. Moglo bi se reći da je najveću slavu stekao posle smrti. Njegove knjige su ostale popularne do danas, najviše među mladim čitaocima. Mada Hese upravo to nije voleo.
Heseove knjige su većinom autobiografske, u njima iznosi unutrašnje stanje duše i opisuje ga do detalja. Često ćete osetiti da ste baš tu pored Sidarte, Demijana ili u šumi pored svog junaka Zlatoustog, toliko je vešt u opisivanju.
Ukoliko ste za laganije štivo, preporučujem vam Sidartu, mali priručnik o budizmu, ali i za upoznavanje Indije koju je Herman Hese sticajem okolnosti posetio. U Heseovim knjigama se motivi često ponavljaju, a glavni junaci su najčešće mladi ljudi, adolescenti.