Foto: commons.wikimedia.org | Oprema redakcije.
.jpg){kind=link}
Jugoslavije više nema. To svi znamo. Ali, nema je ni u javnom prostoru država naslednica. Taj deo prošlosti je prazno polje koje se ispunjava neprijateljima nekadašnje države. Elite su posvećene tom poslu kao ni jednom drugom. Ustaše i četnici su zamenili partizane. Jugoslavija je proglašeno za zlo. U javnom prostoru su ostali samo tragovi da je nedavno, gledano iz ugla istorije, bilo išta vredno pomena. Ostao je tek po koji naziv institucije, recimo, nekako je preživelo ime „Jugoslovensko dramsko pozorište“.
Slavne partizanske i jugoslovenske ličnosti takođe su bačene u smeće, ostao je tek po koji heroj. Nekako se izvukao i Franjo Kluz. Partizani koji su uspeli da prežive naciste nisu uspeli da umaknu nacionalistima, Kluz nije uspeo da izbegne metke Vermahta, ali je zato izbegao nacionalističko prekrajanje prošlosti. I danas njegovo ime nose ulice u Srbiji, BiH i Makedoniji. U Omišu (Hrvatska) jedna štamparija se zove po slavnom partizanskom pilotu.
Kluzovi su poreklom iz Poljske. Na Balkan su došli na početku 20. veka, kada je Austrougarska anektirala Bosnu. Franjin deda bio je činovnik. Franjo Kluz se rodio 1913. godine u okolini Bosanske Dubice.
Kao mladić je voleo vojsku, pokušao je da upiše mornaričku podoficirsku školu, ali bez uspeha. Ipak, uspeva da upiše Vazduhoplovnu podoficirsku školu u Novom Sadu. Potom odlazi u Kraljevo, gde prvi put leti sam u borbenom avionu.
Tako postaje pilot Kraljevine Jugoslavije. Na službu odlazi u Rajlovac kod Sarajeva. Nije se borio u aprilskom ratu, a posle kapitulacije se vraća kući. Ustaške vlasti ga regrutuju kao svog pilota. Tako postaje vojnik u Zrakoplovstvu NDH.
Ipak, Kluz je simpatisao komuniste, a od NDH su ga odvlačili i zločini koje su ustaše počinile i u njegovom rodnom kraju.
Zbog svega odlučuje da promeni stranu. Tako dolazi do slavnog preleta. Franjo Kluz je ušao u ustaški avion „Potez 25“, poleteo je i potom sleteo na slobodnu partizansku teritoriju kod Prijedora. To je bio važan događaj za pokret. Posle par dana mu se pridružio i drugi pilot Rudolf Rudi Čajavec. On je došao u avionu „Brege 19“. S njim je bio i mitraljezac Miša Jazbec.
Njih trojica i dva aviona bili su prva partizanska avijacija. Skromno, ali bolje išta nego ništa.
Kluz je prešao na partizansku stranu 21. maja, a od 1947. taj dan se slavio kao Dan jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Tako je bilo sve do devedesetih.
Kluz je tokom 1942. nekoliko puta napadao neprijatelja, ali su nemačke snage u jednom udaru uništile sve partizanske avione. Uskoro je s ostalim avijatičarima otišao u Italiju, a potom i u severnu Afriku. Tamo se pridružio britanskoj vojsci. Učio je da upravlja slavnim avionom „Spitfajer“. Kluz je postao deo čuvenog RAF-a (Royal Air Force).
Britanci prestaju da podržavaju Dražu Mihailovića i njegov četnički pokret, već sve karte bacaju na partizane. Kluz se vraća u Jugoslaviju. Partizanske i britanske oznake su na odelima naših pilota, a i na avionima. Tako je bilo sve do kraja rata.
Kluz se hrabro borio protiv nacista. Poginuo je 14. septembra 1944. godine, kada ga je oborila neprijateljska protivavionska artiljerija prilikom napada na luku u Omišu. Imao je 31 godinu.
Čovek koji je doveo do toga da partizanski pokret bude prvi na okupiranoj teritoriji koji ima sopstveno vazduhoplovstvo sahranjen je na britanskom vojničkom groblju u Beogradu. Britanci su insistirali na tome jer je poginuo kao oficir kraljevske avijacije.
Narodnim herojem proglašen je 18. maja 1948. godine.