Serija „True Detective“ ne popušta u tempu. U četvrtoj sezoni, pod nazivom „True Detective: Night Country“, smo okruženi ledom i mrakom. Idemo na sever. Na Aljasci počinje noć, koja će trajati mesecima. Misterija je izašla upravo iz tog mraka. Narodi tu žive već 10.000 godina i razvili su sisteme koji im pomažu da prežive u gotovo nemogućim uslovima. Hladnoća, beskrajna noć i beskrajni dan. Da bi sebi objasnili tako ekstremne uslove starosedeoci su morali razviti kako telo, tako i duh, morali su se prilagoditi. Ali to nije bilo dovoljno, da bi se preživelo bilo je potrebno povezati se s onostranim, s mračnom stranom duše i sveta. Starosedeoci rade sve što treba kako bi držali pod kontrolom divlje duhove koji borave u mraku i ledu. Belci, međutim, smatraju da mogu pregaziti onostrano, kao što su pregazili sve zemaljsko.
Autori serije su ukrstili vrhunsku nauku (budućnost) i prastari svet duhova (prošlost). Nauka traži žrtve na svojoj strani. U ovom slučaju nauka podstiče zagađenje kako bi došla do vrhunskih rezultata – u krajnjoj liniji treba da spase čovečanstvo, ali tako što uništava čoveka, bar neke ljude, recimo narod Iñupiat, koji živi na Aljasci od pamtiveka.
Dakle, neki ljudi se moraju žrtvovati kako bi celo čovečanstvo bilo na dobitku. Oni koji trebaju biti žrtvovani ne slažu se s tim. Žrtve na drugoj strani su oni koji ruše prastari odnos između živih i mrtvih. Dok nauka žrtvuje starosedeoce, nasilni duhovi kao žrtve uzimaju belce.
Između dva sveta, dve boje kože, dva viđenja života (i smrti) našla se policajka koja treba da reši slučaj. Igra je Džodi Foster. Ona pripada svetu racionalnih, ona veruje da se sve može objasniti i logično složiti u jedan neprekidni niz. Ali u gradu Enisu, gde se dešava radnja ove sezone, logika važi delimično, isprekidana je događajima koji se ne mogu objasniti poznatim metodama.
Kao što u stvarnom svetu oni koji veruju u onostrano stalno udaraju glavom u zid, jer dokaza nema, tako naša junakinja dobija po nosu svaki put kada negira postojanje onostranog. Ona se bori, ali je borba uzaludna. Mrtvi se obraćaju živima, upozoravaju ih, plaše ih, govore im šta ne treba da rade. A kada se živi ogluše o upozorenja mrtvih sledi kazna. Kaznu će u delo sprovesti svi starosedeoci Enisa. I živi i mrtvi. Jer na severu gde nema razlike između dana i noći, bar ne onakve razlike na koju smo navikli svi koji živimo daleko od polarnog kruga, nema ni tako grube razlike između živih i mrtvih.
Naša junakinja će na teži način naučiti da iz Enisa niko ne odlazi – ni živi ni mrtvi. Svi su tu sve vreme, a od tog finog balansa zavisi ravnoteža između čoveka i prirode. Serija završava srećnim krajem, priroda pobeđuje, ali takav kraj ne ostavlja gledaoce s pozitivnim mislima. Gledaoci znaju da u stvarnosti pobeđuje čovek, beli, bahati čovek. I znaju da uskoro na Aljasci neće biti ni živih, ni mrtvih. Ostaće samo čudna smena dana i noći.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.