Grupa iz Trbovlja proslavila se obradama, ali je njihov muzički izraz vrlo originalan, nastao je iz industrijskog okruženja u kome su odrastali članovi benda. Zvuci fabrike su postali muzika. To je Lajbah, u čisto muzičkom smislu, uzdiglo iznad mase bendova koji su zapravo bili reakcija na izraz koji je nastao negde druge, uglavnom daleko odavde. Bend je stvorio novi muzički izraz koji je nazvan industrijal.
Pored originalnog muzičkog izraza, Lajbah se od samog početka trude da ponude provokaciju kao deo njihovog šireg, umetničkog izraza. Koketiranje s nacizmom može se tumačiti i kao provokacija, ali i kao kritika. Sve vreme postojanja benda, članovi vrlo uspešno guraju prst u oko svima: kako puritanskoj javnosti, tako i liberalno nastrojenim stanovnicima planete. Oni sebi ne dozvoljavaju da ih iko smesti u bilo koje društvo. Kao da im je uzor veliki Gručo Marks pa ni oni ne žele da budu članovi kluba koji njih želi za članove. Tako su obezbedili jedinstvenu umetničku poziciju i status svetski značajnog benda.
Mi vam preporučuje njihov rani album Opus Dei. Dok su sa prve dve ploče ustanovili indastrijal izraz u užem smislu, s trećim (Opus Dei) su smislili kako da fabrička muzika uđe u uho publici koja nije zainteresovana za granične žanrove. To su postigli provokativnim obradama (na ovom albumu su interpretirali grupu Queen), a to će uspešno nastaviti da rade sve do današnjih dana.
Takođe, na ovom albumu su uspeli da spoje himnične rok napeve i fašistički spektakl. Pesma One Vision grupe Queen, u Lajbah obradi „Geburt Einer Nation“, zvuči uznemiravajuće. Pevaju je na nemačkom jeziku, a stihovi su jasna provokacija – asocijacije na nacističke parole odzvanjaju u ušima slušalaca.
Druga velika obrada je takođe rekontekstualizovana. Veseli hit Life Is Life, koji je opšte poznat, ne tako poznatog benda Opus, postao je dramatična, upozoravajuća numera Leben Heisst Leben. U pojedinim delovima pevanje kao da je izašlo iz opere, a ritam marša sve vreme plaši, zvuči kao vojska koja se približava i preti da sve sruši.
Industrijska atmosfera ne popušta do kraja, kao ni fašističke asocijacije. Bend, dakle, nije otišao daleko od izvora, od glavne ideje, ali su momci shvatili kako da se ponude široj publici, a da ne sviraju zašećerenu muziku. Na narednim albumima su se igrali s Bitlsima i Stonsima, i samo su učvršćivali svoj status velikog benda i velikih provokatora.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.