Svašta sam hteo da napišem, ali… Svi koji čitaju ove kolumne znaju da nisam „aktuelan“ i da se baš i ne bavim dnevno-političkim događajima, ali opet ali…
U prošli petak, pre tačno sedam dana, u Novom Sadu, za vreme obavljanja advokatske delatnosti, uhapšen je kolega, advokat iz Beograda. Neću se baviti imenima (čak ni inicijalima), niti ću se baviti „tračevima“ šta, ko, koga i zbog čega… Neću vam ispričati ni kao priču, šta se sve dešavalo i šta je sve prethodilo ovom događaju. Neću se čak osvrnuti ni na činjenicu nejednakih standarda u postupanju „nezavisnog“ pravosuđa…
Neću se baviti ni zakonom i zajemčenim slobodama i pravima svakog građana Republike Srbije, a potom i advokata… Naprosto, ne pristajem na ovo, pa moram da kažem… Šta god… A vi sudite…
Činjenice su sledeće. Privatni tužilac (po profesiji advokat), po privatnoj krivičnoj tužbi (znači postupa kao fizičko lice, u svoje ime i za svoj račun), pokreće krivični postupak zbog krivičnog dela uvrede, protiv okrivljenog lica (takođe advokata po profesiji). Šta je ko kome rekao, gde i kada, potpuno je irelevantno za ovu priču. Okrivljeni se ne odaziva pozivima suda (ne ulazim u ovo, i to nam je irelevantno), te ovaj krivični postupak ne može da se sprovede. Privatni tužilac (podsećam po zanimanju advokat) traži od suda da obezbedi prisustvo okrivljenog (po zanimanju takođe advokata), te predlaže pritvor i raspisivanje poternice za njim. Sud prihvata predlog, određuje pritvor i raspisuje poternicu za okrivljenim (advokatom). Ovde je momenat koji meni nije baš najjasniji, obzirom da neko tvrdi da je okrivljeni advokat uložio žalbu na ovo Rešenje, a da po istoj još nije odlučeno, dok drugi tvrde da mu ovo Rešenje nikada nije ni dostavljeno, no za naš „slučaj“ ovo je takođe potpuno irelevantno…
Potom okrivljeni (advokat) poslom dolazi u Novi Sad (inače mu je sedište kancelarije na poznatoj adresi u Beogradu), da obavlja advokatsku delatnost (neki bi rekli i dužnost) i u tom trenutku, dok sa svojim klijentom ide prema mestu na kom treba da obavlja svoj posao i klijentu pruži pravnu pomoć, pripadnici policije, postupajući po poternici suda, hapse okrivljenog advokata i odvode ga u policijsku stanicu. Okrivljeni advokat se (neuobičajeno) ne izvodi odmah pred dežurnog sudiju (pritvorski predmeti su po zakonu hitni), uz obrazloženje prezauzetosti sudova (odnosno konkretnog suda i dežurnog sudije), već okrivljeni advokat provodi 48 sati u pritvoru u Novom Sadu, u zatvoru na Klisi! Znači nije zadržan 48 sati u policiji (što je uobičajeno u sličnim situacijama), nego je odveden u zatvor na Klisu. Za svo to vreme, njegov branilac (naravno advokat) pokušava da kontaktira dežurnog sudiju, ne bi li se okrivljeni (advokat) saslušao, ali bez uspeha. Na kraju zadržavanja (pritvora), u poslednjem satu zakonskog roka od 48 časova, okrivljeni advokat izlazi pred sud, ukida mu se pritvor i određuje mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (popularna nanogica), kao mera obezbeđenja prisustvovanja krivičnom postupku.
I šta je ovde sporno? Što ja sve ovo vama pričam?
Pa recimo, članom 598. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je: „Izdavanje poternice može se narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovođenje ili rešenje o određivanju pritvora.” Ističem deo “zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti”! Ukazujem da je u konkretnom slučaju, protiv okrivljenog advokata, raspisana poternica za krivično delo uvrede (član 177. KZ RS), koje se goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti. Ovo nije i ne može biti sporno, posebno što je jasno da u predmetu ne postupa javni tužilac, kao državni organ!
I sad se pitate zašto ja sve ovo vama pišem? Ni prvi ni poslednji put da naše “nezavisno” sudstvo krši prava građana. Ni prvi ni poslednji put, da iako se ukazuje na propuste i nezakonitosti u postupanju sudova, naše „nezavisno“ sudstvo ne reaguje, niti ga zanima sopstveno postupanje i sopstveno ponašanje…
Sve ovo vam pišem zato što ne pristajem i što su u konkretnom slučaju u pitanju advokati! Lica koja ne samo da su stručno osposobljena za pružanje pravne pomoći, već lica koja imaju poseban položaj u pravosudnom sistemu, koje Ustav prepoznaje kao jedine pružaoce pravne pomoći i koji uživaju (pored svih prava koja ima svaki građanin) i posebnu zakonsku zaštitu.
Ako advokati nisu u mogućnosti da zaštite svoja prava, šta da očekuju građani?
I posebno zato, što je na snazi maksima iura novit curia, ili sud zna pravo! Nesporno je da mora da zna… Ali zna li?
Za slučaj da advokat ne zna pravo (pozitivne propise) od toga štetu može da ima samo njegov klijent. Za slučaj da sud ne zna pravo, od toga štetu ima čitavo društvo!