Nagorno-Karabah je enklava, teritorija na kojoj žive Jermeni unutar Azerbejdžana. Sukob oko te teritorije traje duže od jednog veka. Prošle godine Azeri su uz pomoć Turske uspeli da isteraju veliki broj Jermena iz enklave.
Vraćamo se u 2007. godinu. Tada je izašao album „Alles wieder offen“ benda „Einstürzende Neubauten“. Druga pesma na tom albumu nosi naziv enklave Nagorno-Karabah, pesma se u originalu zove „Nagorny Karabach“.
Pesmu je napisao lider benda Blixa Bargeld. Dugo je slušao o toj oblasti i silnim sukobima. Negde u glavi mu je bio taj neobični pojam, ali nije znao šta s tim da radi.
A onda je seo za klavir i počeo da svira akorde. Njegova supruga je nešto radila u susednoj sobi, čula je harmoniju, doviknula mu je da će ta pesma biti nešto dobro, dopalo joj se. Bargeld je zapisao akorde, ali nije znao šta mu govore, o čemu pevati uz tu harmoniju.
Harmonija je ostala zapisana, ali teksta nije bilo. Onda se, posle nekog vremena, Bargled setio enklave. Shvatio je zašto ga Nagorno-Karabah toliko privlači. Shvatio je da je i sam živo u enklavi, da je Berlin do rušenja zida bio enklava, a onda je shvatio još nešto, da je San Francisko, grad u kome je živeo neko vreme, takođe enklava, ali u užem smislu, nema granice oko tog američkog grada, ali se San Francisko toliko razlikuje od svih ostalih gradova da se može nazvati enklavom.
Tu misao je povezao s harmonijom koja je ranije rođena dok je prebirao po klaviru. Tako je nastala jedna od najlepših pesama benda, setna i melanholična „Nagorny Karabach“. S članovima benda je napravio aranžman, a to podrazumeva da se za pesmu koriste instrumenti koji su napravljeni od materijala pronađenih na otpadu i u napuštenim industrijskim halama. Ti instrumenti, koje su napravili sami članovi benda, igraju važnu ulogu u zvuku benda, posebno na početku kada su stvarali nesnosnu buku, buku industrije s kojom je morao da živi moderan čovek. Ali ti instrumenti u ovoj pesmi nisu služili da dočaraju haos našeg doba, već su tu da doprinesu atmosferi, da ispričaju priču o enklavi koju je lirski subjekt sam izabrao, o enklavi u koju se sakrio, o enklavi njegovog srca…
„Nagorny Karabach“ je pesma o ljudima s margine, o onima koji se ne uklapaju u većinu, a koje većina okružuje sa svih strana. To je pesma otpevana na nemačkom jeziku, koji našem uhu zvuči pomalo grubo, ali u ovoj pesmi taj jezik pokazuje svoju nežniju, lirsku stranu.
Ovu preporuku posvećujem svima koji su živeli ili žive u raznim enklavama, kao i svima koji nisu zaokruženi stvarnim granicama, već ih pritiskaju nevidljive granice koje nameće većina. Slušanje pesme „Nagorny Karabach“ može biti lekovito i za jedne i za druge.
Poslušajte pesmu ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.