Jedna pesma – jedna priča

Squid – O Monolith [2023]

Britanski bend Squid su prošlog petka objavili svoj treći album „Cowards“. Taj album je tek počeo da se preslušava, te o njemu neće sada biti reči, već o drugom albumu „O Monolith“ koji se previdom nije pojavio na stranicama FatHipstera, pa sa priličnim zakašnjenjem evo i po neka reč o njemu.

Squid svojim drugim albumom, „O Monolith“, donosi zvučno putovanje koje istražuje složene odnose između čovečanstva i prirode. Njihova muzika postaje otvorenija i nepredvidljivija, često pružajući uzbudljivo iskustvo, iako poruka može delovati nejasnije. U poređenju sa energijom prethodnog albuma, „Bright Green Field“, „O Monolith“ ne donosi konkretne zaključke, već ostavlja slušaoce da sami tumače značenja, što ih čini još intrigantnijim.

Na ovom albumu, Squid pokazuje zrelu radoznalost i želju da pomere sopstvene granice, stvarajući delo koje zahteva višestruka slušanja kako bi se u potpunosti otkrilo. Energija koja je definisala njihove rane singlove evoluirala je u sofisticiraniji zvuk, demonstrirajući njihovu sposobnost da transformišu zvuke i emocije na način koji je istovremeno moćan i inovativan.

Pesme na „O Monolith“ su pažljivo složene, sa svakim instrumentom koji doprinosi stvaranju bogatih zvučnih pejzaža. Bend se ne boji da eksperimentiše sa novim ritmovima, dinamikom i intenzivnijim zvučnim okruženjima, što rezultira albumom koji je istovremeno koherentan i zanimljiv. Njihova sposobnost da kombinuju različite muzičke uticaje sa energijom svog prvog albuma stvara moćno delo koje pokazuje njihovu veštinu u transformaciji zvukova i emocija.

Evolucija zvuka kod Squida na albumu „O Monolith“ jasno se ogleda u načinu na koji su pesme konstruisane – svaka priča sopstvenu priču, spajajući muzičku kompleksnost s atmosferom koja se menja iz trenutka u trenutak. Još od uvodnih tonova pesme „Swing (In a Dream)“, inspirisane snolikim doživljajem Fragonarove slike The Swing, jasno je da je bend napustio striktne okvire post-panka i uplovio u slobodnije, avanturističke vode. Oštri ritmovi prepliću se s džezom obojenim trubama i sveprisutnim sintisajzerima, oblikujući pejzaž nalik vrtlogu sećanja i halucinacija.

Potom dolazi „Devil’s Den“, pesma koja u sebi nosi misterioznu težinu neolitskih rituala. Zvuk je pun kontrasta – sirovi gitarski rifovi suprotstavljeni su napetim, gotovo egzorcističkim vokalima, dok tekst budi nelagodu i poziva na razmišljanje o onome što leži ispod površine svakodnevice. „Siphon Song“ pruža predah, klizeći kroz distorzirane glasove i lagane elektronske talase, donoseći melanholiju u atmosferi koja je istovremeno udaljena i bliska, poput osećaja da ste negde već bili, ali se ne možete setiti gde.

Na „Undergrowth“ bend istražuje teme otuđenosti i ponovnog povezivanja sa svetom, koristeći neobične ritmičke strukture koje se preklapaju sa vokalnim linijama koje deluju kao da dolaze iz unutrašnjeg dijaloga. „The Blades“ je najdirektniji udarac na albumu – socijalni naboj kulja iz svake note, dok se napeti aranžmani smenjuju sa eksplozijama zvuka, reflektujući energiju protesta i besa.

„After the Flash“ igra se kontrastima, od nežnih melodijskih pasaža do neočekivanih erupcija energije, dok „Green Light“ nastavlja u sličnom tonu, uvozeći složene ritmove i harmonične nesigurnosti koje deluju kao da lebde na granici između kontrole i haosa.

Kulminacija albuma dolazi sa „If You Had Seen the Bull’s Swimming Attempts You Would Have Stayed Away“, epskim završetkom koji spaja sve elemente u gustu, slojevitu kompoziciju – kao da album ne završava, već se preobražava u nešto novo, ostavljajući slušaoce u neizvesnosti šta ih sledeće čeka.

U poređenju sa svojim savremenicima, Squid se izdvaja po tome što ostaje van utabanih staza, neprestano istražujući nove muzičke teritorije. Njihova muzika je nepredvidiva i često uzbudljiva, pružajući slušateljima jedinstveno iskustvo koje je istovremeno izazovno i nagrađujuće. „O Monolith“ je album koji zahteva pažljivo slušanje i otvorenost za muzičke eksperimente, potvrđujući Squidovu reputaciju kao jednog od najinovativnijih bendova današnjice.

Napisao Cyber Druid. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.