Kada sam prvi put čula ovu pesmu, obuzela me je melanholija, ali ujedno i uzbuđenje šta me čeka. Nestrpljivi ste da čujete celu izvedbu. S obzirom na početak i na izvođača znate da vas čeka hedonizam u muzici. Iako je ovo zvanično pesma benda Blur, akcenat bih stavila na Damona Albarna koji je stvorio takvu atmosferu.
Tekst, muzika, glas i četiri minuta čistog uživanja. Nijedan sekund pesme, nijednu notu ne bih želela da menjam sve i da sam stručnjak za muziku. O tekstu pesme se danima mogu voditi diskusije. Moj savet je da slušate ovu pesmu kao da prvi put čitate postmodernističku literaturu. Ne bavite se tekstom, smislom, muzikom, nego uživate u emociji, vibracijama na zvučniku, laptopu…
Ako vas zanima o čemu se radi u pesmi ili koji je ovo žanr, tekst o tome potražite negde drugde jer ću se ja baviti isključivo emocijom i uživanjem. Kada jednom krenete da slušate Albarna to je kao da gledate Tarkovskog ili Almodovara, neće biti lako, ali krajnji rezultat je dopamin. Preplavljeni ste nekim emocijama kakve niste ni znali da postoje. I to je možda i najbolji razlog da slušate ovog muzičara. A posebno ako niste navikli na ovako tihu muziku i tekst koji je potpuno nepredvidiv. Jer kod Damona reči nisu tu samo radi rime. I koji god sledeći hit da pustite, ponovno vas čeka iznenađenje. Mi u kući posebno volimo da gledamo njegova izvođenja u Francuskoj.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.