Nastavljamo ciklus preporuka avangardne muzike. Ovaj put vas pozivamo da uđete u svet Džulijusa Istmana (Julius Eastman), njujorškog kompozitora, autora minimalne, ali ekstatične muzike. Istman je bio tamnoputi muzičar i uz to i gej. Ovo ne bi bilo bitno za preporuku njegovog muzičkog stvaralaštva, ali je sam kompozitor te dve činjenice iz sopstvenog života ugradio u samo delo. Biti gej, crni kompozitor sedamdesetih godina nije bilo lako, uvrede i podmetanja bile su deo života našeg junaka. Istman se protiv toga borio drugačije, to je radio autoironijskom distancom koju je stvarao samom muzikom. Njegova najpoznatija dela u samom nazivu nose taj otklon: Evil Nigger, Crazy Nigger, Gay Guerrilla (dela su nastala krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih).
Istman ruši sve granice, kao tajfun. Prvo je probio granicu od bodljikave žice kroz koju je tekla ubitačna struja: pravio je avangardnu muziku koja je tada, a i danas, rezervisana za bele i evrocentrične kompozitore. Nazivi njegovih kompozicija dodatno provociraju i penetriraju u zabranjenu zonu. Istman kaže da želi da bude ono što već jeste i to u najvećoj mogućoj meri: „crni do kraja, muzičar do kraja i homoseksualac do kraja“. Kompozitor na sebe lepi etikete koje odražavaju stereotipne ličnosti sa ciljem da pokrene pitanja rasizma, homofobije i moći.
Džulijus Istman je umro 1990. godine, imao je samo 49 godina i bio je sam. Muzika koju je stvarao nestala je sa scene i iz prodavnica ploča. Genije će biti otkriven tek kasnije. I danas se otkriva ono što je ostalo iza neobičnog čoveka i muzičara.
Na kraju vam preporučujemo njegovo delo Evil Nigger u izvođenju na šest klavira. Inače, Istman je ostavljao muzičarima slobodu da pojedine delove kompozicije ponavljaju po osećaju, koliko puta žele, a mnogi delovi njegovih dela su ostavljeni otvoreni, izvođači mogu da sviraju kako smatraju da treba. Evil Nigger je predviđena za četiri klavira, ali je kompozitor ostavio mogućnost da bude interpretirana i drugačije. U ovom slučaju muzičari su izabrali šest klavira.
Istmanova muzika je zaista čudesna. Ona iz slušalaca izvlači na površinu nešto što nije ni znao da ima u sebi. To je muzika koja inspiriše, tera na drugačije razmišljanje, uči slušaoce da svet gledaju van ograda i zidova, a nekada ih podstiče i da te zidove poruše.
