Vasilis Lekas (Βασίλης Λέκκας) zauzima bitno mestu u muzičkom svetu Grčke, ali ne i van granica te zemlje. O tome svedoči i to da o njemu nema mnogo informacija na internetu na drugim jezicima. Upravo zbog nedostatka tih informacija, a ja, nažalost, ne znam grčki, nikada ne bih ni čuo za očigledno velikog umetnika, da Svetlana Slapšak nije napisala izveštaj o koncertu koji je umetnik održao u Sloveniji. Na kraju tog teksta je postavila linkove do nekih od njegovih izvedbi. Preporučujemo vam jednu od njenih preporuka: Μάνα μου Ελλάς (Mana mou Hellas).
Pesma, u većem delu improvizacija neverovatnog orkestra i samog Lekasa, izvedena je uživo u čuvenom Odeon of Herodes Atticus, tamo su svirali praktično svi koji nešto znače u svetu muzike, ne u Grčkoj, već globalno. Pogledajte impozantnu listu ovde.
Pesma počinje improvizacijom na buzukiju, uz tihu pratnju klavira. Atmosfera je ambijentalna. Potom se iz daljine čuje Lekasov glas. Buzuki i pevač kao da razgovaraju. Lekas je odmah uronio duboko u pesmu. Orkestar ga savršeno prati, tiho, u pozadini, samo je tu buzuki, da mu ponekad odgovori dok on u transu peva malo tekst, malo improvizuje pevajući po jedan vokal.
A onda počinje pesma. Publika daje ritam. Dijalog između žičanog instrumenta i glasa i dalje dominiraju pesmom. Tek refren donosi prvo oslobađanje. Potom sledi i instrumentalna tema koja opušta atmosferu.
Lekas ne izlazi iz transa. Ne otvara oči dok peva, gestikulira kao da s nekim raspravlja, tapše i podstiče publiku da učestvuje u izvođenju. A onda sve ponovo staje. Napetost se vraća…
I tako skoro deset minuta. Deset minuta čiste umetnosti, emocije, transa, dubina i visina, propadanja i podizanja. Ne morate voleti grčku muziku, ne morate voleti muziku uopšte, ovde i nije reč samo o muzici, ovde se radi sudbini, životu i smrti, istoriji i budućnosti.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.