U svakom periodu svog života, ne računam tu nesvesne početke, bio sam opčinjen bendom, pevačem, pevačicom, kompozitorom, ili virtuozom na nekom instrumentu. Zapravo ih je uvek bilo više za koje samo mogao da kažem da su mi omiljeni, ali jedno ime je ipak dominiralo. U poslednje vreme prvo mesto na toj listi omiljenih zauzima Damon Albarn. Da, to je onaj iz Blur i Gorillaz, bendova koji mi nikad nisu ušli u fokus toliko da preslušavam cele albume, već ih znam po pesmama koje su se vrtele svuda okolo.
A onda sam se udubio u Albarnove solo albume, ukupno dva, i solo koncerte, na kojima izvodi i pesme dva pomenuta benda, kao i stvari koje je radio u okviru supergrupe The Good, the Bad & the Queen.
Tek kada sam počeo da preslušavam koncerte shvatio sam koliko je on velik autor, a počeo sam da otkrivam i Blur bisere, recimo New World Towers, kao i Gorillaz „hitove“, npr. El Mañana.
Albarn je sofisticiran muzičar i autor, njegova izvođenja su tiha, puna dinamike, koja treba da se uhvati, koja nije očigledna. On je melanholičan, povučen, introvertan, pun pitanja koja postavlja sebi i svima nama.
Jedna od tema koja muči nekadašnju zvezdu, koju su proganjali paparaci, jeste tehnologija. S jedne strane se divi svim dostignućima, a s druge se plaši kuda sve to može odvesti.
Upravo je tehnologija bila inspiracija za prvi Albarnov solo album Everyday Robots. Drugi singl s te ploče Lonely Press Play, upravo je i Lava Lab preporuka. I to izvođenje uživo na njujorškom radiju WFUV.
Slušanje muzike koju pravi i izvodi Damon Albarn je kao droga, kad jednom probate teško se skidate. Iako se od ovoga ne može umreti. Valjda…
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.